ISTRAJNI PATRIOTA, NEOSETLJIV NA ĆUDI VISOKE POLITIKE: Odlazak Momčila Krajišnika (75), borca za Republiku Srpsku
REPUBLIKA Srpska rezultat je šanse koja nam se ukazala u Dejtonu. Prepoznali smo istorijsku priliku da omogućimo da Srbi konačno Drinu pređu sa zapada na istok.
Foto: I. Marinković
Srbi su oduvek pokušavali da Drinu pređu sa istoka - i nisu uspevali. Vreme radi za projekat koji smo napravili - to je Republika Srpska. Ništa nismo činili na šta nismo imali prava, a osim Boga, nikog nismo imali za saveznika.
Epilog jedne od najvećih istorijskih drama na Balkanu - okončanje građanskog rata u Bosni i Hercegovini i učinak pregovora u Dejtonu ovako je sagledavao prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske i prvi srpski član Predsedništva BiH Momčilo Krajišnik (75), koji je preminuo juče rano ujutru u Banjaluci.
Kako je saopšteno iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, on je podlegao posledicama virusa korona. Na lečenje je primljen pre dve nedelje sa teškom upalom pluća, a borbu za život je izgubio uprkos naporima banjalučkih lekara.
Momčilo Krajišnik, pored Radovana Karadžića, najkrupnija je politička figura među liderima Srba u Bosni i Hercegovini tokom ratnih devedesetih godina i jedan od stvaralaca Republike Srpske. Osnivač je Srpske demokratske stranke i učesnik mirovnih pregovora u Dejtonu 1995. godine. Upamćen je kao uporan borac za prava i položaj srpskog naroda u BiH, tvrd pregovarač i tihi ali istrajni patriota, često neosetljiv na ćudi visoke politike.
Krajišnik je imao važnu rolu na pregovorima u Dejtonu, gde je čvrsto i nepokolebljivo branio interese srpske strane
Rođen je u Sarajevu, gde je završio studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu. Do uvođenja višestranačja bavio se ekonomijom, a u SR BiH bio je jedan do direktora preduzeća "Energoinvest". Po osnivanju SDS, na prvim izborima 1990. godine izabran je za narodnog poslanika, a potom i za predsednika Narodne skupštine BiH. Tu funkciju je obavljao od 21. decembra 1990. do 7. aprila 1992. godine. U njegovoj biografiji važan datum je 25. oktobar 1991. kada je izabran za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH, potonje Narodne skupštine Republike Srpske.
SAVEST MU JE BILA MIRNA
IAKO je iz Haga i engleskog zatvora izašao po izdržanoj kazni, Krajišnik je u BiH, ali i delu javnosti u Srbiji, nosio stigmu ratnog zločinca. Savest mu je, kako je tvrdio, bila mirna.
- Ne može se neko osuditi na doživotni zatvor i posle osloboditi. Kaligula je svog konja proglasio senatorom, ali on nije postao senator. Kada me pitaju kako se osećam zbog toga što sam osuđen za ratni zločin, kažem, neka ostane za istoriju da je neko osudio predsednika skupštine. Nisam nijedan zločin počinio, doneo ijednu takvu odluku, niti postoji ijedan svedok protiv mene - opisivao je Krajišnik.
Na izborima 1996. izabran je za prvog srpskog člana Predsedništva BiH, a te godine izabran je i za člana Senata Republike Srpske.
Krajišnik je imao važnu rolu na pregovorima u Dejtonu, gde je čvrsto i nepokolebljivo branio interese srpske strane, često čak i mimo dogovora sa Miloševićem i Karadžićem. Njegova upornost u odbijanju predloga sa kojima se nije slagao učinila je da među stranim učesnicima razgovora dobije i nadimak - Mister No. Priznavao je u naknadnim razgovorima da je zamisao zapadnih posrednika bila da sve teče glatko i bez tenzija, a da se on tome suprotstavljao. Nije, međutim, krio ni žal i razočarenje što se srpska strana u Dejtonu nije dovoljno borila za nezavisan status Sarajeva i izlaz Republike Srpske na more.
Borbu za Srpsku, svega koju godinu kasnije, u Krajišnikovom životu smenila je borba za istinu o borbi srpskog naroda, pa i vlastiti život.
Sve tuge i sve radosti u mojoj porodici događale su se dok sam ja bio zatvoren - rekao je Krajišnik u prvom razgovoru po izlasku na slobodu
Pripadnici međunarodnih snaga uhapsili su ga u porodičnoj kući na Palama 2000. godine i sproveli u Haški tribunal.
Veće sudija Haškog tribunala Momčila Krajišnika 27. septembra 2006. godine proglasilo je krivim za "progone, ubistva, deportaciju i prinudno preseljenje nesrpskog stanovništva tokom rata u Bosni i Hercegovini" i osudilo ga na 27 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće Tribunala je 17. marta 2009. godine odbacilo žalbu tužioca i izreklo pravosnažnu odluku od 20 godina. Posle dve trećine izdržane kazne u Engleskoj, posle trinaest i po godina zatočeništva pušten je na slobodu.
- Sve tuge i sve radosti u mojoj porodici događale su se dok sam ja bio zatvoren - rekao je Krajišnik u prvom razgovoru po izlasku na slobodu novinarki "Novosti" Mileni Marković. - Roditelji su mi sahranjeni, a ja ih nisam ispratio do večne kuće. Sinovi su mi se oženili, a ja sam bio lišen sreće da im nazdravim. Unuci su mi se rađali, a meni su slali video-zapise njihovih prvih koraka. Pa, ja u ćeliji, pratim te korake. Kad neko od njih posrne, pritrčim monitoru, da ih podržim, da ne padnu... Ko nije bio u ovakvom zatvoru, ne zna kakva je cena slobode.