ZA SISTEM NIJE POSTOJAO, ALI SADA SE TO MENJA ZAUVEK: Zahvaljujući pisanju "Novosti", Ivica dobija matični broj

Zahtev je podneo u seoskoj mesnoj kancelariji, matičaru Zoranu Stojanoviću. Tako je i formalno započeo proces dobijanja jedinstvenog matičnog broja (JMBG) i priznavanja njegovih ljudskih i građanskih prava.

Posle pisanja našeg lista o teškoj sudbini ovog čoveka koji od ličnih dokumenata ima samo vojnu i đačku knjižicu, reagovalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i naložilo nadležnima u Gadžinom Hanu da se Ivici pomogne.

Ivica nije izbgelica niti raseljeno lice. Čitav život proveo je u Zaplanjskoj Toponici gde je i rođen. Hladne januarske noći kada je rođen čudom je i preživeo pa niko nije mario da dečaka upiše kod matičara. Imao je oca i majku ali komšije svedoče o njegovom teškom detinjstvu ispunjenom nasiljem. Kao posledica takvog odrastanja ostala mu je nezalečena povreda kičme koja mu sada oduzima korak. Teško se kreće tako da može da radi samo kad stoji ili kleči na kolenima. Otkako mu se udala ćerka živi sam bez struje, u nehumanim uslovima.

- Neuk sam i ne snalazim se oko tih papira. Kada sam pre više od 20 godina pokušao da dobijem ličnu kartu rekli su mi da nemam prava i pomirio sam se s tim. Sada nemam reči da opišem zahvalnost znanima i neznanima koji su uporni da mi pomognu - presrećan je Ivica što je konačno doživeo da neko brine o njemu i da je ljudima stalo da on dobije priliku da u datim životnim okolnostima normalno živi.

Kako nam je pojasnio matičar Zoran Stojanović, Ivica je podneo zahtev u prisustvu dva svedoka Miodraga Veljkovića i Zorana Stojiljkovića koji su potvrdili da je Ivicu na svet donela majka Jagoda i da je bio priznato dete oca Slobodana koji je preminuo 2008.

- Nisu marili za mene i šta tu mogu. Otac je umro a sa majkom nisam godinama u kontaktu. Moram je potražiti da je zamolim da potvrdi da sam njen sin i da me na osnovu toga upišu u knjige rođenih. Ništa od nje ne očekujem samo da izjavi da me je rodila i da mi tako olakša barem ostatak života - veli Ivica koji nikog ne krivi niti osuđuje.

Zatekli smo ga u podrumu seoske ambulante kako slaže drva za ogrev. Ne može da sedi besposlen, a tako i zaradi neki dinar da se prehrani.

- Ivica zaslužuje da mu se pomogne. Ni meni nije jasno kako to da nema JMBG. Kada je dolazio kod lekara mislili smo da nema overenu knjižicu pa mu gledali kroz prste a da nema ni ličnu kartu to nismo znali - ispričala nam jedna medicisnka sestra.