ODE NAŠ BORA, BEZ REČI: Borislav Komad, dugogodišnji novinar "Novosti", sahranjen na Novom groblju

I šarmera Borislava Boru Komada, dugogodišnjeg novinara "Novosti". Zaljubljenika i do poslednjeg daha "zlatara" filigranskih niti od reči i rečenica kojima je tkao svoje reportaže i komentare.

Sahranjen je uz opelo, na Novom groblju u Beogradu. Bez oproštajnih govora. Bez njegove "zlatne trube", koja mu je svakog leta, do ovog, u Guči svirala "Nizamski rastanak". A on nazdravljo orkestrima i u neponovljivim veseljima tražio "onu našu sa Ovčara i Kablara".

U nevelikoj povorci koju su ograničili virus i epidemiološke mere, sve vreme je teklo sećanje na Boru. Među kolegama iz nekadašnje i ovovremene redakcije, među prijateljima i rodbinom prepričavale su se anegdote, zgode i nezgode o njegovoj čudesnoj, raskošnoj i razbarušenoj prirodi koja ga je vodila do samih vrhova svetskih aktera i događaja. O radakcijskom životu koji je živeo kao u pričama koje je donosio. I, činilo se kao da je tu, upravo doputovao s kakvog podvižničkog zadatka.

- Bio je gromada u svakom smislu ovih reči - kazao nam je Dušan Savić, koji je u paradnom dresu Zvezde ispratio Boru na njegovu poslednju adresu. Kažem: bio je, ali on ostaje takav, istinska veličina zauvek.

Dok je povorka milela uzvišicom, oglasilo se i zvono sa grobljanske crkve.

- Cenio sam ga, jer je bio dosledan u svemu - zabeležili smo reči prof. dr Miroljuba Jeftića. - Voleo sam njegove komentare. Uvek ih je završavao snažnim porukama. Ne samo čitaocima. Razumeo sam ga, a znam da je i on razumeo mene. Bilo je to obostrano poštovanje.

Ali jedna priča s kojom smo se vratili kroz vreme, dok je još grumenje odzvanjalo o kovčeg, povezala je punih osam decenija neraskidivog prijateljstva. Onakvo koje samo smrt, od koje leka nije bilo, pokida.

- Da, samo fizički smo se rastali - započinje profesor Ratomir Slijepčević. - Mi smo zajedno od detinjstva drugovi. Od dana kada su Komade prognali iz Lipljana, a moju porodicu iz Uroševca. Obe porodice su našle utočište u Ćupriji. Tamo smo Bora i ja išli u osnovku, u gimnaziju, posle zajedno u Beograd na studeje. Nismo se rastajali ni kada je on otišao putem novinarstva, ja u pravnu nauku. Delili smo svako dobro i ono što to nije bilo. Veliki je ovo gubitak za mene, ode on bez naših reči. Ode bez svoje poruke. Zamislite, na moj rođendan je umro.

Da... Ode naš Bora, bravurozni vladalac novinarskog pera, bez oproštajnog govora. Možda je tako želeo. Kakve je lekcije ostavio našem pomalo pogubljenom zanatu, nijedan govor ih ne bi nadmašio.