NA OŠTRIKU "GLUVI BARUT" UMESTO KRAMPA: Jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih gradova, još neistražen

Jedini prilaz je sa istočne strane, sa prevoja između novovaroških sela Rutoši i Čelice, ali na toj stazi, gde su u kamenu na usponu uklesani stepenici, nikako da se sretnu predstavnici opština Priboj i Nova Varoš, koje dele Oštrik, i dogovore o prvom krampu arheologa i novoj istorijskoj i turističkoj atrakciji?!

Dok se Oštrik ne istraži, ostaje pitanje da li se baš ovde, na pašnjacima iznad sela ili koju desetinu kilometara dalje, u Miloševom dolu, na Jadovniku, čobanin Miloš Vojinović, po nagovoru majke i braće Vukašina i Petrašina, prerušio u "mlađano Bugarče" i nezvan "u svatove pođe nazorice" da se nađe u nevolji ujaku i srpskom caru, kako to kaže epska pesma "Ženidba Dušanova", nezaobilazna u svim antologijama pretkosovskog ciklusa.

Zavičajni muzej iz Priboja iskopavao je u svom ataru praistorijska naselja, otkrivao okna rudnika bakra Jarmovac, obnavljao manastir Mažići i uz javne radove vraća stari izgled tvrđave Jagat iznad grada. Međutim, ni pored više apela, nije uspeo da privoli komšije, da zajedničkim sredstvima i uz pomoć države - osvoje Oštrik. A tvrđava i okolina u međurečju Lima i Uvca kriju tragove nekoliko civilizacija, dok je u podnožju, kažu legende i toponimi, stolovala znamenita srpska loza Vojinovići iz 14. veka, bliski srodnici Nemanjića.

- Na visu Oštrik, visokom 1.283 metra, koji dominira Limskom dolinom i kotlinom prema Uvcu, na oko dva hektara lako su uočljivi ostaci kula i odbrambenih zidova tvrđave, podignuti na zaravni zatrpanog okna nekadašnjeg vulkana - kaže arheolog Savo Derikonjić, direktor Muzeja u Priboju. - Ovde se, u slučaju opasnosti, za sat hoda sklanjala vlastela sa vojskom, zalihama hrane i žita i sa stokom.

Tvrđava Oštrik je imala i kameni bazen za vodu, a mogla je da prima signale i poruke sa Jagata iznad Priboja i Kovina prema Prijepolju, dva najbliža od devet utvrđenih gradova, sa kojih se motrilo na Limsku dolinu.

- Dvori Vojinovića u Rutošima pružali su sigurnost i bezbednost, nedaleko od važnog karavanskog puta za Dubrovnik, Sarajevo, Ras i Pomoravlje - kazuje Derikonjić. - Imali su dobre prirodne uslove za odbranu, ali i ekonomski opstanak jer su u pitomoj župi, nedaleko od rudnika bakra Jarmovac i Banje. Vodu su dobijali sa izvora Zvečan.

U livadama i okućnicama zaseoka Kula u selu Rutoši ocrtavaju se ostaci bedema i podgrađa, a niže i carskog puta kojim su jezdile vojske i vlastela. Na zaravni Tepavac, odakle se kretalo na Oštrik, meštani ovdašnjih zaseoka u baštama i njivama izoravaju i dan-danas kamene ostatke zidina, kreča, sige... To je, kažu, pouzdan trag ruševina i pitaju se da li od velikog kolača za kulturu njima mogu da pripadnu mrvice, kako bi se otkopalo nasleđe.

MANASTIR BANjA - MAUZOLEJ

ISTORIJSKI podaci kažu da su Vojinovići gospodarili Humom i župom Dabar, a da im je manastir Svetog Nikole u Banji kod Priboja, bio porodični mauzolej. Oni su ktitorske obaveze i brigu o manastiru preuzeli 1349. godine, nekoliko decenija posle prve obnove. Zapisi na nadgrobnim pločama, sačuvanim u patosu svetinje, svedoče da tu počivaju čelnik Radan, veliki čelnik Dimitrije, veliki knez Vojislav, pa majka Nikole Altomanovića, poslednjeg izdanka loze Vojinovića, čije su zemlje bile od Konavla do Rudnika.