JAĆIM JE IMAO ŽIVOT ZA FILM: Kako je od čobančeta postao mašinovođa "Plavog voza"

Put od čobančeta do vozača najistaknutijih ličnosti SFRJ nije bio lak.

- Bio je trnovit, a borben, satkan u siromaštvu - kratko opisuje svoj život krepki penzioner koji živi u Sarajevu, a letuje u rodnim Zlatarima.

OD sedam sinova Tome i Vlajka Radovića, iz siromašnog poljoprivrednog domaćinstva u Zlatarima, kod Rudog, najdalje je "doskočio" Jaćim, koji je u penziju otišao 1986. godine, kao mašinovođa lokomotive "Plavog voza", korišćenog za potrebe predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i visokih državnih i političkih ličnosti.

- U Železničku industrijsku školu, u Pofaliće, kod Sarajeva, otišao sam 1948. godine sa pet dinara u džepu. Postao sam mašinbravar i godinu-dve radio u ložionicama i alatnici, uvek masan i garav. Odahnuo sam prvi put u životu odlaskom u Voždovac na odsluženje JNA, kao radio-telegrafista, sa činom desetara - priča, za "Novosti", Jaćim Radović. -

Bila je to odskočna daska za moje dalje napredovanje, po povratku u Sarajevo.

ČEKALO ga je, kaže, školovanje za mašinovođu, pa je šest godina upravljao garavim "ćirom" uskotračnom prugom, a onda je završio kurs za dizel-lokomotive.

- Prvu dizelku - "amerikanku", vozio sam na relaciji Vinkovci-Beograd-Zagreb, a potom i našu dizelku iz "Đure Đakovića" sa imenom "Nada". Ne znam po čijoj preporuci sam prekomandovan za vozača "Plavog voza", ali mu hvala do neba! To je bio pravi gospodski posao. Voz iz jednog dela, sa lokomotivama napred i nazad, napravljen je u Torinu i zvao se "Đuro Pucar", a dodeljen je političkom rukovodstvu BiH. Njime sam Aleksandra Rankovića, ono posle pada na Brionskom plenumu 1966. godine, iz Pule vozom vratio u Beograd. Tako mi je naređeno. Suvozač mi bio Milovan Bajić, a "domaćin" - konobar, Sidan Begović. I tako sam 12 godina, sve do penzionisanja, vozio "Plavi voz" - kaže, za "Novosti", Jaćim Radović.

RADOST penzionerskog života pokvario mu je rat u BiH.

- Bile su to godine strave i užasa, gladi, nemaštine, straha za život. Bošnjak snajperista nakon verbalnih pretnji na vratima stana, uspeo je da me "upuca" u koleno. Sve je to, na sreću, sada daleka prošlost. Život za roman, pun dogodovština. Sada nakon smrti supruge Milene živim sa kćerkom koja je u statusu deteta sa posebnim potrebama. Sin Vladimir, posle fakulteta u Beogradu, gde je stekao diplomu mašinskog inženjera, preselio se sa suprugom Sanjom i decom u Kanadu. Od braće smo u životu još Stojko i ja, takođe stanovnik Sarajeva sa suprugom i sinom. Letujemo svi u Zlatarima, gde smo izgradili novu porodičnu kuću sa pomoćnim objektima. Odavde, opet u Sarajevo i tako, do ko zna kada i koliko još godina - zaključi razgovor Jaćim Radović.