INTERVJU Doktor Lidija Lavadinović, infektolog, o načinima ispitivanja ovih pacijenata: Ako skoči temperatura, ne znači odmah da je kovid
ČIM dobiju temperaturu, zbog epidemije kovida 19, gotovo svi u prvom trenutku pomisle da je reč o infekciji koronom, ali uzroci febrilnog stanja, osim virusa i bakterija, mogu da budu i paraziti, gljivice, upala zuba, reumatološke bolesti, tumori...
Foto V. N.
Do skoka telesne temperature čak mogu da dovedu i neki lekovi. Zato, kada se isključi infekcija koronom, ne bi trebalo ignorisati "pregrejano telo".
Doktorka Lidija Lavadinović, nečelnica odeljenja za nejasna febrilna stanja, tropske bolesti, izolaciju i karantin Infektivne klinike u Beogradu kaže da se kod više od polovine pacijenata često ne dokaže uzrok skoka.
- Veliki broj osoba ima subfebrilnu temperaturu, nižu od 38 stepeni Celzijusovih, praćenu malaksalošću, zamaranjem, bolovima u zglobovima i mišićima. Ove osobe se obično ispituju ambulantno. Obavljaju se pregledi i rade se laboratorijske analize kojima se traže uzroci, ali kod većine ne mogu da se dokažu.
Koliko dugo može da traje povišena telesna temperatura?
- Mesecima, pa i godinama, zbog čega je neophodno praćenje takvog pacijenta i nakon nekoliko meseci može da se pojavi specifičan nalaz, koji ukazuje na određenu bolest. Obično ovi pacijenti na početku bolesti imaju neku banalnu infekciju nakon koje zaostaje povišena temperatura. U laboratorijskim nalazima mogu da se dokažu antitela na neke bakterije i viruse. To ne znači da postoji hronična infekcija koja zahteva primenu terapije već su to mogući pokretači imunološkog odgovora koji traje i posle infekcije. Ovo stanje obično spontano prolazi i moguće je da se ponovi posle više godina.
Da li su to sve nejasna febrilna stanja?
- Jesu. Pod kliničkom definicijom, nejasno febrilno stanje je ono kada postoji povišena telesna temperatura iznad 38,3 kontinuirano ili povremeno, da traje duže od tri nedelje i da ne može da se postavi dijagnoza bolničkim ispitivanjem u roku od sedam dana. Znači, ne otkrije se uzrok iako su urađene osnovne laboratorijske analize, urinokultura i rentgenski snimak pluća.
Kako dalje teku ispitivanja?
- Zasad, važno je da istaknem da kod infekcije kovidom 19 oboleli može sve vreme da bude bez temperature, ili da je ona blago povišena, do 38, ali može da bude i iznad 39. Ona može da traje dva do tri dana ali i dve do tri nedelje. Inače, kada kovid infekciju stavimo na stranu, kod nejasnog uzroka temperature tražimo da li pacijent ima neku sistemsku bolest, ili neko lokalno zapaljenje.
Nekad je 36,5 povišeno
Da li je istina da neki ljudi nikad nemaju temperaturu?
- Postoje osobe kojima je osnovna temperatura 35, tako da je za njih 36,5 povišena temperatura. Takođe, postoje osobe koje retko reaguju pojavom febrilnosti.
Koje sistemske bolesti mogu da se manifestuju nejasnim uzrokom temperature?
- Sistemske infekcije mogu da budu sepsa, koja se dokazuje izolacijom bakterije u hemokulturi. Pre dokazivanja ove bolesti febrilnost može da traje mesecima bez ikakvih drugih simptoma. Isto tako, sistemska infekcija je i zapaljenje srčanih zalistaka i otkriva se posle više meseci od početka bolesti. U oboljenja koja zahvataju ceo organizam, a ispoljavaju se samo temperaturom su i bruceloza od koje oboljevaju osobe koje su u kontaktu sa obolelim životinjama, ali i osobe koje konzumiraju kozji ili ovčji sir pripremljen od nekuvanog mleka. U sistemske infekcije ubrajaju se i tularemija, trbušni tifus, leptospiroza, mišja groznica - koje sve imaju svoje epidemiološke i kliničke karakteristike zahvaljujući kojima se posumnja, dokaže i leči oboljenje.
Prilično je dug spisak dijagnoza.
- Nisam još pomenula i da značajno mesto u nejasnim febrilnim stanjima ima i tuberkuloza. Osim tuberkuloze pluća, koja je najčešća, postoji i vanplućna tuberkuloza. Posle plućne, sledeća po učestalosti je urogenitalna, pa zatim limfnih čvorova, mozga, moždanica, plućne, srčane i trbušne maramice, kostiju. Postoji i ona koju nazivamo diseminovana, jer se rasejava po celom organizmu i zahvata više organa.
A, koje se lokalne infekcije ispoljavaju temperaturom?
- Lokalizovane infekcije koje se dokazuju u toku ispitivanja nejasnog febrilnog stanja mogu biti apsces jetre, bubrega, slezine, mišića, mekih tkiva, bolest mačjeg ogreba, upala žučnih puteva, divertikulitis, ginekološke infekcije, infekcije zuba...
Kad su uzrok paraziti
Koje parazitarne infekcije se najčešće pojavljuju?
- Parazitarne sistemske infekcije praćene febrilnošću su malarija, kala-azar, toksoplazmoza, trihineloza, strongiloidijaza. Na malariju se brzo posumnja ako postoji podatak o boravku u tropskim predelima tako da obično nije nejasno febrilno stanje. S druge strane, kala-azar traje mesecima dok se ne dokaže bolest, klinički se manifestuje kao hematološko oboljenje. Posumnja se ako postoji podatak o boravku u endemskim krajevima za ovu bolest, a dokaže se ako se uoče paraziti u kostnoj srži. Kod trihineloze postoje karakteristični simptomi, kao i epidemiološki podaci o konzumiranju nedovoljno termički obrađenog svinjskog mesa i obično oboleva više osoba iz domaćinstva.
Ne mora uvek infekcija da bude uzrok skoka temperature?
- Tačno. Na primer, tumori su retko praćeni povišenom temperaturom, ali se u toku ispitivanja nejasnog febrilnog stanja dokažu kod 10 do 20 odsto pacijenata. Osim tumora, najčešće neinfektivno oboljenje koje se dokaže u više od 20 odsto nejasno febrilnih stanja je limfom. Od hematoloških bolesti se dokazuje leukemija ili multipli mijelom. Neinfektivni uzročnici nejasnog febrilnog stanja su i reumatolške bolesti, nasledne metaboličke bolesti, poremećaj termoregulacije, lekovi za kontracepciju, kao i oni koji se koriste kod neuroloških i psihijatrijskih bolesti. Postoje i brojne druge bolesti koje se dijagnostikuju u toku ispitivanja nejasnog febrilnog stanja kao što su subakutni tireoiditis, tireotoksikoza, sarkoidoza, pankreatitis, ulcerozni kolitis, i Kronova bolest.