PROSEČNA PENZIJA BIĆE VEĆA ZA 1.700 DINARA: Od 2021. za oko od 1,7 miliona najstarijih primanja će biti usklađena prema švajcarskom modelu
JANUARSKE penzije biće uvećane u skladu sa "švajcarskom formulom" i najstariji u sledećoj godini mogu da očekuju primanja viša za oko šest procenata, najavio je predsednik Aleksandar Vučić.
Foto: N. Karlić
Tako će prosečan iznos umesto sadašnjih 27.770 biti viši za oko 1.700 dinara. Više novca biće i na računu onih koji rade za minimalac, ali ne za onoliko koliko su sindikati tražili, već će umesto dosadašnjih 30.022 dinara dobijati 2.000 više.
Kako objašnjavaju u PIO fondu, ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je 30,9 odsto, a za penzionere koji primaju novčani iznos kao uvećanje uz penziju je 37,5 procenata. To znači da će osoba koja je imala 20.000 dinara pre osam godina ubuduće imati 27.499 dinara, a ko je imao 30.000 dinara imaće 39.284 dinara.
- Penzijski sistem poslednjih godina pokazuje kontinuirano pozitivno kretanje u skladu sa postignutom fiskalnom konsolidacijom. Obezbeđen je stalni rast penzija kroz redovna usklađivanja, a takođe su uvedene i dodatne isplate najstarijima, ali bez narušavanja održivosti sistema - kaže Dragana Kalinović, direktorka Fonda PIO.
ZA JEDNOKRATNE ISPLATE 38,3 MILIJARDE
PRIMANjA korisnika čije su penzije niske zbog niskih zarada u prošlosti ili kraćeg staža osiguranja dodatno su uvećana isplatom novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, koji se redovno daje još od oktobra 2018. godine, i to za 1,3 miliona penzionera. Pored toga, jednokratne isplate se jednom godišnje isplaćuju još od 2016. godine, te su za pet godina po tom osnovu penzionerima isplaćene 38,3 milijarde dinara, što je 22.000 dinara po osobi.
Naplata izvornih prihoda Fonda od 2012. godine, naglasila je ona, ima izrazito pozitivan trend i od 51,1 odsto, koliko su učestvovali u prihodima 2012, u 2019. su činili 74,6 procenata ukupnih prihoda. Pozitivan trend je nastavljen i ove godine. Do proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije, naplata je bila viša od planiranog za 1,1 milijardu dinara.
Profesor dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže, za "Novosti", da bi prema do sada raspoloživim podacima o rastu cena i zarada, primenom švajcarske formule, penzije trebalo da idu gore za 5,5 procenata.
- Moguće je da će na osnovu novih podataka rast biti nešto manji, ali sigurno ne ispod pet odsto - objašnjava profesor.
On naglašava, međutim, da je održivo povećanje zarada samo ono koje je u skladu sa kretanjima proizvodnje i produktivnosti i da zbog njihovog pada u ovoj godini svako povećanje minimalne zarade predstavlja teret za privredu.
- U tom kontekstu gotovo 38.000, koliko traže sindikati, sasvim je neodrživo, a i povećanje od 2.000 dinara će otežati oporavak privrede - kaže naš sagovornik.
S druge strane, u Savezu samostalnih sindikata ne misle tako. Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća SSSS, smatra da je besmisleno mesec dana pregovarati oko minimalca, a onda se njegov iznos već drugu godinu zaredom odredi "odozgo".
ČEK ĆE 2025. BITI 440 EVRA
ZAHVALjUJUĆI svim merama preduzetim u proteklom periodu i postignutim ekonomskim rezultatima, sigurno je da će osnova koja je postignuta i trend rasta koji se beleži u broju zaposlenih i povećanju plata, a time i u naplati izvornih prihoda Fonda, omogućiti da se ostvari zacrtan plan da u 2025. godini prosečna penzija iznosi 440 evra - rekao je Zoran Đorđević, ministar za rad.
- Trebalo bi promeniti odredbu zakona i staviti da umesto socijalnih partnera predlog daje Vlada - kaže naš sagovornik. - Svesni smo da je godina bila loša i da je država uložila dosta novca da ne bi bilo otpuštanja, ali je, nažalost, broj ljudi na minimalcu sada gotovo udvostručen. Takođe, iznos se utvrđuje za narednu godinu, kada će prema procenama te iste vlade BDP zabeležiti najveći porast u regionu.
Mihajlović se pita kakvu poruku dajemo mladim ljudima da ostanu u zemlji sa šest odsto većim minimalcem, a ovim tempom nikada nećemo izjednačiti minimalnu potrošačku korpu i minimalnu zaradu.
- Za to vreme poslodavci dobijaju olakšice za plaćanje doprinosa za penzije i zdravstvo, što je potpuni bezobrazluk. Sve opet ide na teret radnika, kojima će tako, kada odu u penziju, čekovi biti manji, a zna se i šta znači manje novca za zdravstveni sistem.