“DA MOJA KOSA BUDE TVOJA KOSA”: Pomozite deci oboleloj od raka, ošišajte se i bar malo im vratite osmeh na lice
MEĐU onima koji pate i bore se sa najtežim bolestima nažalost su i deca. Rak ih ne štedi, ostavlja posledice.
Nedužne male duše koje karcinom iscrpljuje, u toj borbi za život i ozdravljenje čestro ostaju bez kose, a gubitak dodatno utiče na njih. Rešenje dok im ne poraste kosa su perike, koje će nastati zaahvaljujući akciji predstojećeg vikenda.
Septembar je mesec kada je udruženje “Uvek sa decom” osnovano i ove godine obeležava 30 godina rada. Od svog osnivanja udruženje pomaže deci koja se leče na dečjem odeljenju na Institutu onkologije i radiologije Srbije. Ovaj mesec se zove i “Zlatni septembar” i posvećen je deci oboleloj od raka i obeležava se osvetljavanjem objekata zlatnom bojom u gradovima širom sveta, pa tako i kod nas.
Udruženje je odlučilo da 30 godina rada obeleži akcijom šišanja i doniranja kose za decu obolelu od raka kako bi se napravile perike od prirodnih kosa. Akcija nosi naziv “Da moja kosa bude tvoja kosa” i za sada nema rok trajanja, jer je potreba za perikama od prirodne kose konstantna. Za doniranje je potrebno da bude ošišano minimalno 15 cm zdrave kose, može biti i farbana.
Početak akcije je u subotu, 12. septembra u 12 sati u salonu vlasuljara Marko Majstorović - WHM. Zbog epidemioloških mera i stanja u državi, broj ljudi je ograničen i neophodno je da se unapred zakaže termin preko udruženja. Tog dana, šišanje će biti besplatno u pomenutom salonu (Vojvode Stepe 133), ali i u narednom periodu, za sve koji se prijave preko sajta udruženja www.sadecom.org.rs. Veliki broj frizerskih salona dobiće uputstva za doniranje kose, a detalji o načinu doniranja kose možete naći na sajtu udruženja.
- U dugogodišnjem radu sa decom lečenom pri IORS, shvatili smo koliko je gubitak kose veliki šok za svu decu koja u procesu lečenja kancera ostanu bez kose, a posebno za devojčice. One se osećaju izgubljeno, teško se navikavaju na novi izgled, gube samopouzdanje i sramota ih pred drugima. Želimo da podignemo svest o ovom problemu u javnosti i motivišemo sve ljude da se priključe humanitarnoj akciji. Sam proces lečenja ume da bude težak i iscrpljujući za decu, želimo bar da pomognemo i saniramo posledice njihovog lečenja koliko možemo. Da se, kad se pogledaju u ogledalo, osete lepo, ne gube samopouzdanje i veru u sebe. Perike će se izrađivati od priprodne kose i po posebnoj metodi kako bi koža glave mogla da diše. Inače perike od prirodne kose su skupe i često porodice nisu u mogućnosti da ih kupe ze dete - rekla je Mileva Ličina, udruženje “Uvek sa decom”.
Deca širom sveta nisu pošteđena zloćudnih bolesti, iako ukupan broj obolevanja dece od ovih bolesti čini samo delić od ukupnog broja kod odraslih, u razvijenim zemljama one su na drugom mestu kao uzrok smtnosti dece od 0-15 godina, tj. odmah iza nesrećnih slučajeva. Na IORS, godišnje se leči 100 dece, sva se leče od sarkoma, to su najteži oblici raka, a kao posledice lečenja najčešće su trajni invaliditeti.
Julija Vidanović, trinaestogodišnjakinja iz Babušnice, prvo je pokazala svoju humanost donirajući svoju kosu, a nakon samo nekoliko godina i sama obolela od sarkoma.
- Kad sam imala šest godina, čula sam za neku od akcija doniranja kose za onkološke pacijente i poželela da i sama pomognem nekom, što sam i učinila i time postala najmlađi donator tada. Moja pomoć je bila u vidu kose od 15cm. Život je tako hteo, da i sama obolim od sarkoma sa svojih 12 godina i budem na drugoj strani priče. Tokom lečenja ostala sam bez kose, ali zahvaljujući vedrom duhu i dobroj atmosferi koja vlada u mojoj porodici, nije mi toliko teško palo, ali znam da nismo svi isti i da je mnogima to najveći šok. Nekima gubitak kose pada teže i od lečenja. Želim da učestvujem i u ovoj akciji udruženja “Uvek sa decom” da inspirišem ljude da se priključe akciji, jer znam kako je kad se devojčica pogleda u ogledalo i vidi sebe bez kose. Poručila bih vršnjacima koji se nalaze u istoj situaciji da ne odustaju od sebe, da ostanu hrabri, a ostalima koji se dvoume da li da doniraju kosu ili ne, poručujem da nema lepšeg osećaja nego pomoći drugima, onima kojima je to potrebno. Verujte mi, bila sam i u jednoj i u drugoj “ulozi” - iskrena je Julija Vidanović (13).