SVE SMO BLIŽI SUDARU GRIPA I KORONE: Kako da razlikujemo oboljenja koja liče na kovid i šta da radimo u slučaju zaraze

U prethodnim danima, nedeljama i gotovo mesecima bilo je dosta govora o tome šta će se dešavati kada dođe vreme da se opasnom korona virus pridruži virus gripa i druge respiratorne infekcije.

Danas, ako je suditi po podacima koji su stigli, respiratornih infekcija je sve više, dok je virus korona u opadanju. Ipak, to nije potpuno ohrabrujuće.

Naime, kako piše Politika, manji je broj pacijenata u kovid bolnicama u odnosu na prethodne nedelje, ali je u poslednja dva dana povećan je broj pregleda u kovid ambulantama.

Upravo to je saopštio je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je naglasio da se beleži veći broj ukupnih i prvih pregleda u ambulantama.

Upravo takvo stanje se može povezati sa povećanim brojem akutnih respiratornih infekcija u Srbiji proteklih dana.

Da li su zahlađenje, povratak u škole i vrtiće, vraćanje na posao u firme uticale na to da se one u većem broju pojavljuju nije poznato, ali lekari svakako imaju više posla zbog pacijenata koji dolaze zbog kijanja, kašljanja, curenja nosa...

Upravo se na te podatke osvrnuo i epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon koji je tim povodom rekao da se na sreću kod tih koji dolaze ne pronalazi korona virus, već se pojačava intenzitet akutnih respiratornih infekcija.

- U Beogradu imamo jasno povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija. Protekle sedmice smo registrovali 4.689 obolelih od respiratornih infekcija i 66 slučajeva oboljenja koji liče na grip - kazao je Kon kojije dodao da je nedelju dana ranije zabeleženo 2.911 takvih slučajeva i 159 oboljenja sličnih gripu.

Ipak, ono što je zanimljivo jeste da se povećanje očekuje najčešće u školskom uzrastu, što prema rečima našeg epidemiologa sada nije slučaj.

- Nije se povećanje desilo u školskom uzrastu, već dominira uzrast od 30 do 44 godine. Vrlo je moguće da je u radnim sredinama veće prenošenje. Povećanje akutnih respiratornih bolesti je sezonska karakteristika. Mi sa maskama imamo ekspirement i videćemo koliko utiče na smanjene infekcija. Na južnoj hemisferi je došlo do smanjena respiratornih infekcija za desetostruko - ističe epidemiolog.

Ipak, dodaje da se i u Srbiji već vidi razlika, budući da u najtoplijim letnjim mesecima u proseku imamo između 5.000 i 6.000 obolelih, a sada ih je između 2.000 i 3.000.

Zvog svega ovog sada je važnije nego ikada da se prdržavamo epidemioloških mera i obavezno nosimo maske, jer nas one sada štite i od korone i od gripa.

Šta bi se desilo kada bi se sudarili grip i korona?

Takođe, epidemiolog je pojasnio da se još uvek ne zna šta bi moglo da se desi kada bi do sudara korone i gripa došlo sa čime e složio i epidemiolog Radmilo Petrović nekoliko dana ranije.

- Ja bih voleo da znam, ali ne znam. Ovaj virus je malo atipičan. Mi njega nedovoljno poznajemo, tek šest ili sedam meseci - rekao je Petrović i dodao da se tek stiču svetska iskustva i da se svaki dan otkriva nešto novo.

Kaže da je korona virus agresivniji u spoljašnjoj sredini od virusa gripa i da za razliku od gripa koji ulazi samo u respiratorni trakt, korona ulazi u krvotok i dolazi u sve organe i tkiva.

Budući da će se u narednom periodu sve više ljudi javljati lekaru zbog ovih infekcija, postavlja se pitanje kako ih razlikovati od virusa korona.

- Mislim da će se ljudi više javljati lekarima nego prethodnih godina, jer će biti zabrinuti da nemaju kovid 19. I to ćemo morati da uzmemo u obzir kada sagledavamo celokupnu epidemiološku situaciju. Kada je reč o koroni, oboljenje se povezuje sa tim da li je osoba bila u kontaktu sa nekim ko ima kovid 19, da li je putovala u područje gde je kovid u većoj meri prisutan, da li je bila u većoj grupi ljudi na nekim slavljima... Bitno je da se osoba obrati lekaru čim primeti da ima povišenu temperaturu, otežano disanje i kašalj, gubitak čula mirisa i ukusa, koji su dominantni simptomi korone - kazao je dr Kon i dodao da bi ohrabrio svaku osobu koja se ne oseća dobro da potraži pomoć lekara.

Ipak, kaže on, treba znati da postoji mala verovatnoća da su oni koji su izolovani ili ne izlaze iz stanova i imaju mali broj kontakata dobili kovid jer je trenutno aktivnost virusa korona niska.

- Pre će biti da su takve osobe zaradile neku prehladu. U Beogradu smo u poslednjih 24 sata kovid utvrdili kod osmoro ljudi - napominje Kon.

Sa druge strane, iako su i prehlada i grip istog, virusnog porekla i prenose se na isti način, oni ipak nisu istog intenziteta jer prehlada ima daleko blaže simptome u odnosu na grip.

Prehlada nastupa nekoliko dana nakon što osoba "pokupi" virus, a simptomi se pojavljuju postepeno. S druge strane, grip "lomi" brzo, simptomi nastupaju već posle nekoliko sati, a odlikuje ga iznemoglost.

Razlika između prehlade i gripa je u tome što je kod pojave gripa viša temperatura, koja uporno traje i teško se obara. Prisutna je jaka glavobolja i malaksalost, sa bolom u mišićima, kao i opšta slabost. Pacijent je vezan za postelju, gubi apetit i odlikuje ga loše opšte stanje - rekao je ranije za "Blic" pedijatar Dejan Jonev.

Prehlada je po pravilu bezopasna i najčešće se povlači bez posledica. Teško ju je razlikovati od gripa jer ih izazivaju isti virusi i imaju zajedničke simptome. Prve naznake su obično svrab i osećaj žarenja u grlu, koji se postepeno pogoršavaju. Najčešće su zahvaćeni sinusi i grlo, a može se spustiti i na bronhije.

- Viroze se daleko lakše podnose. Temperatura je niža, dolazi do pojave kašlja, ali nema malaksalosti, glavobolje, bola u mišićima i pacijent može znatno bolje da funkcioniše - dodaje doktor Jonev.

(Blic)