POSLEDNJI PRIPADNICI POSLERATNE BEBI-BUM GENERACIJE OVE GODINE ULAZE U TREĆE DOBA: "Generacija iks" spremna za penziju

Vojislava Crnjanski Spasojević 10. 09. 2020. u 15:45

POSLEDNjI pripadnici posleratne srpske "bebi-bum" generacije, rođeni 1956, do kraja ove godine ulaze u treće doba.

FOTO: Depositphotos

U pitanju je verovatno najrevolucionarnija i najmnogoljudnija generacija do tada. Na zapadu će se ovo malo prolongirati, jer se "bebi-bumerima" smatraju svi rođeni do 1964. A za njima ide "generacija iks", koja se postepeno sprema za penziju.
Termin poznat iz filmova, literature, muzike. Njime su u Americi obuhvaćeni svi koji su došli na svet između šezdesetih i sredine osamdesetih, kada će ih zameniti "milenijalci". U nekadašnjoj Jugoslaviji to su bili revnosni pioniri, koji su zatim postali buntovni pankeri, rokabili ili pobornici nju vejva. Nisu više išli na radne akcije, otkrili su tamnu stranu rokenrola i drogu, i poneli su veliko breme ratova devedesetih.

Koliko će se dolazeća generacija penzionera razlikovati od one pre nje, tek će se videti. Zasad je izvesno da će na njihovo treće doba uticati povećan broj razvoda, pa će mnogi starost dočekati sami ili u novim brakovima. Uticaće i život proveden u više država (Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, na kraju Srbija), zatim dalja emancipacija žena, bolje baratanje stranim jezicima, sati i sati potrošeni na društvenim mrežama, ali i menadžerske karijere, putovanja, pa i oskudica. Dok su njihovi prethodnici u zlatno doba pravili vikendice, koje su naslednici posle, u nemaštini, često prodavali, ova generacija slobodno vreme, umesto u vikendici, provodi putujući, ako za to ima sredstava, ili putujući virtuelno, preko "Fejsbuka" i "Instagrama", ukoliko ih nema.
Zasad je enigma da li će im penzije biti pristojne u vreme kada je starijih od 65 sve više, a radno aktivnih sve manje. Čini se da će nadolazeća generacija imati veće prohteve nego njeni prethodnici, a realno manje novca.

- Ako bismo poredili, svakako su "bebi-bumeri" drugačiji i od prethodne generacije i od svih sledećih - kaže Jelena Stojilković Gnjatović, sa Odseka za demografiju Geografskog fakulteta u Beogradu.

 "KRIVA" PILULA ZA KONTRACEPCIJU


ZAPADNI teoretičari pad nataliteta nakon "bebi-bum" generacije vezuju za pronalazak kontraceptivne pilule, u ranim šezdesetim. Dok su pedesete nazivane erom "kulta dece", samo dve i po decenije kasnije počinje era "kulta odraslih". Detinjstvo "generacije iks" obeležila je i seksualna revolucija. Kako su devedesete i dvehiljadite napredovale, "generacija iks" zadobila je reputaciju preduzetnika, a teoretičari je ocenjuju kao snalažljivu, ciničnu, nesklonu autoritetima. Biće zanimljivo videti kako će njihovo treće doba izgledati.

- Njih povezuju zajednička iskustva iz mladosti, koja su jedinstvena, jer su oni verovatno prva generacija u istoriji koja je provela mladost u mirnodopskim uslovima. Mora se naglasiti i jugoslovenstvo, crveni pasoš i otvorene granice. U anketama koje sam radila sa "bebi-bumerima", svi se sećaju šopinga u Trstu...
Ova generacija je kod nas prvo nazivana kompenzacionom (kao i svaka posle ratova), objašnjava naša sagovornica, a tek kasnije se odomaćio naziv "bebi-bum", ali je visok natalitet opao između 1956. i 1957.
- Ovde nije uobičajen termin "generacija iks". Kohorte mlađe od bumera mahom se nazivaju "eho generacija", rođeni između 1972. i 1984, a nakon nje dolaze "milenijalci". "Eho generaciju" predstavljaju potomci bumera - objašnjava Stojilković Gnjatovićeva, i dodaje da se mlađi od 1956. godišta, koji će uskoro početi da odlaze u penziju, samo delimično razlikuju od svojih prethodnika. Jer, bumeri su prvi po mnogim pitanjima, recimo po aktivnosti, posebno žena, povećanom broju razvoda, pa čak i emigraciji iz Srbije. Doduše, ranije je češće emigrirala kvalifikovana radna snaga, dok tokom devedesetih odlazi obrazovana. Naša sagovornica miseli da će novi "pristup" starenju mlađe generacije samo pratiti.

Ilustracija Tošo Borković

- Optimistički duh, samoupravljanje i entuzijazam posleratne obnove stvorili su generaciju koja se razlikovala od prethodnih, kao prva koja nije živela u siromaštvu, jer je životni standard rastao brzo posle rata. Oni su brojniji u odnosu na kohorte rođene pre i posle njih - kaže Stojilković Gnjatović.

U ovoj generaciji imali smo nagli porast broja žena starosnih penzionera (sa 13.291 rođenim 1945. godine, na 21.645 rođenih 1948. godine). Struktura starosnih penzionera rođenih pre rata pokazuje izrazit polni disbalans u korist muškaraca. Tek sa posleratnom generacijom srušen je vekovni kulturni obrazac po kom je muškarac bio hranitelj porodice, a žena isključivo domaćica i majka. Takođe, posle rata imamo stihijske migracije selo-grad, uvođenje obaveznog školovanja, otvaranje novih radnih mesta za žensku radnu snagu.

Upravo sa ovom generacijom poklopilo se i produženje očekivanog trajanja života, a pošto se pokazalo da žene žive duže od muškaraca, prvi put smo imali situaciju da među starijim penzionerima dominiraju žene. Ova tendencija očekuje se i dalje, sa novom penzionerskom generacijom koja tek dolazi, i koja starenje sve više doživljava kao aktivno, baš kao ljudi na Zapadu. Obezbediti im kvalitetan život u zemlji sa sve više penzionera, biće veliki izazov.

Pogledajte više