NEVEROVATNA PRIČA IZ SRBIJE: Ivica Durković nema matični broj i ne može da ostvari prava iako živi u nemaštini

Navodno je rođen 27. januara 1972. i nikada nije upisan u knjigu građana Srbije, pa ne može da ostvari nikakva prava. Živi u velikoj nemaštini, zdravlje mu je ozbiljno narušeno i jedva se kreće, ali nadniči po selu da bi zaradio za hleb.

Ivica nije izbeglica niti raseljeno lice, čitav život proveo je u Zaplanjskoj Toponici gde je i rođen. Te hladne januarske noći kada je došao na svet čudom je i preživeo, pa niko nije mario da dečaka upiše kod matičara. Imao je oca i majku, ali komšije svedoče o njegovom teškom detinjstvu ispunjenom nasiljem. Kao posledica takvog odrastanja ostala mu je nikad zalečena povreda kičme koja mu sada oduzima korak. Teško se kreće tako da može da radi samo kad stoji ili kleči na kolenima. Otkako mu se udala ćerka živi sam bez struje u nehumanim uslovima.

- Ne znam kako su me upisali u školu. Nisam se proslavio kao đak. Mislim da sam četiri puta ponavljao prvi razred tako da može da se računa da imam četiri razreda osnovne - pun je duha ovaj čovek koga život nije mazio.

On je čak 1992. pozvan u Rašku da služi domovini gde je proveo 39 dana. Kada je pokušao da se upiše u matične knjige, barem na osnovu vojne knjižice, dobio je negativan odgovor. Nema ga ni u biračkim spiskovima...

- Smej se i pevaj i kad ti je najteže jer život je takav, ne daje uvek mnogo mogućnosti. Nemam gde i nemam ni bolje. A voleo bih da imam vodu, struju, sigurno parče hleba. Hvala Bogu što imam drugare koji mi pomažu i sramota me je što ne mogu da im se odužim - kaže ovaj dobričina.

Kad nije u nadnici, kaže da skuva sebi nešto.

- Neću umreti od gladi, ali pitanje je trenutka kada ću ostati nepokretan, a to je već problem - svestan je Ivica situacije. - Ne mogu da prežalim što nemam matični broj, pa od države nisam dobio pomoć od 100 evra. Ali verujem, da zna za moj problem, predsednik Vučić bi mi pomogao.

U selu ga svi cene.

- Ako neko zaslužuje da mu se pomogne, to je Ivica, jer od tridesetak romskih porodica u selu jedino je on istinski ugrožen. Ostali dobijaju pakete sa hranom i socijalnu pomoć, a on ne može bez famoznog JMBG ništa da ostvari - pričaju komšije Jovica Stojanović i Ljubiša Cvetković. - Ako treba negde da se potpišemo i da svedočimo da je to naš Ivica, evo, mi smo spremni, i celo selo je spremno samo da to učini.

IMA NADE

PREDSEDNICA Skupštine opštine Gadžin Han Marija Cvetković koja živi u istom selu kaže da je tek nedavno saznala da Ivica nema JMBG i da će učiniti sve da reši taj problem.

- Postoji način da se Ivica upiše i knjigu rođenih i dobije ličnu kartu i verujem da će se to uskoro i desiti - kaže Cvetkovićeva.