LESKOVAČKI AJVAR BREND ZA SVET: Stevica Marković (47) iz Brestovca kod Leskovca proizvodi zimnicu sa geografskim poreklom

Kao član istoimenog udruženja, on je bio među prvima koji su odlučili da paprici koju proizvode povećaju vrednost, tako što će je preraditi u delikates i to na način kako se u ovom kraju radi vekovima. Odluka da se upusti u ovaj posao nije bila laka, ali Stevica ističe da nije pogrešio i da sada, posle preležanih "dečjih bolesti", može da kaže da je zadovoljan. Svi članovi njegove porodice spremni su za novu sezonu koja, u punom kapacitetu, treba da počne za nekoliko dana.

Od semena i rasada do branja paprike, pečenja, ljušćenja, mlevenja, kuvanja i pakovanja u tegle u porodici Marković rade ručno. Dug je put od njive do trpeze. Na njemu, osim Stevice, njegova supruga, otac, majka i dve ćerke, a u vreme intenzivne prerade i desetak radnika.

- Specifičnost našeg ajvara je kvalitet paprike, jer je za svaki proizvod bitna sirovina, kao i to što sve radimo na tradicionalan način i po elaboratu o geografskom poreklu. Paprika se peče na metalnoj podlozi. Loži se drvima. Potom se ljušti i cedi izvesni period, a zatim se cepka ili melje, pa kuva i pakuje u tegle - opisuje nam Stevica proceduru koja je domaćicima u Leskovcu poznata.

Nema kuće u ovom kraju koja za hladne zimske dane ne priprema ajvar. Mleveni ili cepkani, blagi, a može i ljuti, kada mu se doda poneka džinka. Ni ostali dodaci nisu tajna. So, ulje, šećer, zato što u ajvaru nema konzervansa, i vinsko ili jabukovo sirće. Stevica je za vinsko, jer ono ajvaru daje poseban šmek. I to je sve. Čini se lako, ali posla "preko glave", pa nije retkost da se prilikom pripreme ajvara ljudi u ovom kraju udružuju i jedni drugima pomažu.

Svi proizvode ajvar, ali tek četiri domaćinstva mogu na svoje tegle da stave etiketu sa natpisom - "leskovački ajvar".

- Samo nas je toliko u udruženju i šteta je što nas je malo. Ljudi se plaše da uđu u ovaj način proizvodnje, ali svako ko je spreman da poštuje proceduru, dobrodošao je. Kroz proces sertifikacije radimo i analizu na teške metale i pesticide, ali sve to poskupljuje proizvod, pa nam nelojalna konkurencija pravi haos na tržištu. Oni mogu da ponude ajvar i po nižoj ceni od naše, ali mušterije rizikuju da dobiju svašta. Zbog toga najviše vremena potrošim da uverim potencijalnog kupca u kvalitet koji nudimo - objašnjava naš sagovornik.

Markovići svake sezone proizvedu oko 5.000 tegli ajvara. Naprave i po 500 tegli pindžura i ljutenice i još oko 700 tegli džemova od šljive, kajsije i šipurka. Problema sa plasmanom nemaju, jer rade uglavnom za poznate kupce.

- Vrlo smo oprezni sa širenjem posla, jer greška u jednom koraku može da nam naruši reputaciju i ugled. Nismo spremni na rizik da zbog kvantiteta izgubimo na kvalitetu po kome smo prepoznatljivi. Nismo imali reklamu čak ni na društvenim mrežama, jer su naši proizvodi bili sami po sebi reklama, po sistemu "od usta do usta". Najteže je pridobiti nove kupce, a posle toga oni nam se sami vraćaju - smeje se Stevica.

To što nema više domaćinstava koja bi krenula njihovim putem Stevica objašnjava nesigurnim tržištem.

- Najlakše je proizvesti. Međutim, nema nas dovoljno da možemo da ponudimo saradnju većim kupcima. Možemo da uključimo veći broj proizvođača, da ponudimo 50 ili 100 hiljada tegli, ali šta ako ne prodamo. Sa druge strane, javi se kupac, a mi nemamo količinu. I to je "vrzino kolo". Bilo je i situacija da se roba isporuči, a da ne bude plaćena - priča Stevica koji je i sam imao takvo iskustvo i to na početku posla kada mu je svaki dinar bio veliki kao kuća.

Kaže da su pre četiri godine, zbog roka plaćanja, odbili jedan veliki trgovinski lanac. Danas misli da je to bila greška, jer veruje da bi to bio posao na duže staze. Istraživanje tržišta govori da je leskovački ajvar poznat potencijalnim potrošačima, ali da ljudi ne znaju gde mogu da ga kupe. Zato je sada Stevica Marković uključen u projekat koji će originalne srpske proizvode učiniti još prepoznatljivijim i dostupnijim kupcima, a jedan od načina je i prodaja putem interneta. Nakratko, oko Nove godine, manje količine ajvara, članova leskovačkog udruženja, trebalo bi da se nađu i u radnjama jednog trgovinskog lanca u gradovima širom Srbije.

NA 80 ARI - 18 TONA PAPRIKE

MARKOVIĆ obrađuje oko pet hektara zemlje, od čega oko 2,2 hektara uzima u zakup. Osim što na 80 ari proizvede, u idealnim uslovima, oko 18 tona paprike koju preradi u ajvar, on uzgaja krompir i žitarice. Poljoprivredom se bavi duže od 25 godina i uvek se trudio da svom proizvodu pruži dodatu vrednost. Osnovna delatnost njegove porodice bila je sušenje voća i povrća. Međutim, taj posao je pre desetak godina, kada je Stevica započeo proizvodnju zimnice, zbog velikog uvoza, postao nerentabilan.