BEZ TRAGA O 10.000 NESTALIH: Ni posle tri decenije nije poznata sudbina velikog broja ljudi iz nekadašnje SFRJ
JOŠ 10.025 ljudi vodi se kao nestalo i 29 godina od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), koji je sa Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, Crvenim krstom Srbije i Vladinom komisijom za nestale obeležio Međunarodni dan nestalih, 30. avgust. Za najviše osoba traga se u Bosni - 6.407, zatim Hrvatskoj - 1.975 i na Kosmetu - 1.643.
Masovna grobnica kod Zadra
- U toku 2018. pronađeno je i identifikovano 111, prošle godine 218 ljudi, a od početka ove svega 19 - rekla je šef regionalne delegacije MKCK Jelena Stijačić. - Apelujemo da svi zajedno, i zvaničnici iz regiona i predstavnici međunarodnih institucija, uložimo napor i posvetimo se rešavanju ovog humanitarnog pitanja, kako bi porodice koje više decenija čekaju odgovore, konačno pronašle mir.
Veljko Odalović, šef Vladine komisije za nestale, istakao je da najviše boli to što bestijalnost zločina nad civilima, koji su u najvećem broju slučajeva žrtve, ostaje nekažnjena.
- Društva u regionu se nisu odredila ni prema zločinima, ni prema zločincima. Svedoci smo pokušaja u Prištini da se zakonski amnestiraju svi pripadnici OVK. Slično je bilo i u Hrvatskoj. Ako bi se svi tako ponašali, zločinci bi mirno šetali prostorima na kojima su počinili zločine i bili deo institucija. Porodice nestalih imaju pravo da znaju šta je sa njihovim najmilijima i ko su zločinci - kaže Odalović.
On dodaje da su srpski organi pronašli i ekshumirali skoro 1.400 tela na području naše zemlje, većina je identifikovana i predata porodicama. Problem su, međutim, masovne grobnice koje nisu kod nas i na kojima se ne radi. Zato je Srbija tražila da se u tom delu otvore arhive Kfora, Unmika i jedinica UN u Slavoniji i BiH. Dobili su i uveravanja da će jedan od prioriteta nove vlade biti donošenje zakona iz ove oblasti.
U konferenciju su se putem video-linka uključile i Irina Olejar, koja traži posmrtne ostatke sina Romka, rezervnog kapetana, otetog 1991. u Tenskom Antunovcu i ubijenom u Osijeku; Gordana Ristić, koja traži sina Davora, nestalog 1992. godine na putu od Kosova Polja ka Prištini; Nada Vasović, majka Dejana, koji je iz Kragujevca vozio na Kosovo 1999. građevinski materijal; Smilja Mitrović iz Bijeljine, čiji je sin, vojnik, nestao 1995. u BiH, i Nada Bodiroga, koja traži posmrtne ostatke roditelja Danice i Teodora Samardžije, živih spaljenih u svojoj kući, u Slavskom Polju, na Kordunu.
SINA SANjA 21 GODINU
UŽELELA sam se svog deteta. Prošla je 21 godina kako želim da ga vidim, zagrlim, poljubim. Noćima sanjam kako mi kaže: "Mama, dođi da me uzmeš." A gde da idem kad ne znam gde je, ni šta se s njim desilo - uz puno suza ispričala je Nada Vasović.