CEO SVET U ETNO-KUTKU: Invalidski penzioner Biljana Jovanović dve decenije skuplja starine (FOTO)

Danas u 61. dan joj je kratak za sve što bi želela da uradi. Veze, šije, tka, hekla, radi dekupaž, koristi i makrame tehniku, pravi melem od gaveza, neprevaziđen za oporavak posle preloma i za kostobolju, melem od aloje protiv tumora, uređuje cveće u bašti, ide u lov... Najviše vremena ipak posvećuje etno-kutku koga krase predmeti stari čitav vek.

To je ceo njen svet. Veza sa prošlošću. Pre desetak godina od garaže je napravila etno-kutak. Čak su i vrata na toj prostoriji stara više od sto godina, a donela ih je od rođake iz Krušara.

- Veoma mi je drag krevet na kome sam se igrala kao dete, koji mi je poklonio rođak, a spasla sam ga iz kuće koja je bukvalno počela da se ruši. Prekriven je čaršavom koji je baba Živana vezla za miraz, tu je bakin devojački šifonjer, stogodišnja pegla, stočić iz miraza mame Ljiljane, greben za grebenanje vune... - nabraja Biljana.

Etno-kutak je njena oaza mira. Satima zna da sedi na omiljenom krevetu i čita časopise, briše predmete, menja raspored, ali i uživa gledajući svoje bogatstvo.

- Stare stvari sakupljam otkako znam za sebe. Sačuvala sam čak i prvi vez, kome me je naučila baka Živana i koji sam uradila pre nego što sam pošla u školu. Rođaci i komšije znaju da ih sakupljam i često mi ih poklanjaju. Uređenju tih stvari naročito sam se posvetila posle smrti supruga Zorana. Njihovo uređivanje, rad u bašti i ručni radovi bili su moja terapija. Neke stvari sam sama reparirala, a za neke sam angažovala majstora - dodaje naša sagovornica.

Biljana bi bila najsrećnija kada bi je njena unuka Iva, koja već radi dekupaž, nasledila u izradi ručnih radova u čuvanju etno-stvari.

BOLEST JE NIJE OBESHRABRILA

BILjANA bi trebalo da bude uzor svima koji su preživeli životne nedaće. Puna je entuzijazma i pozitivne energije, iako ju je život "šibao". U tridesetoj godini zadobila je prelom kičme, nakon čega je ponovo učila da hoda. Samo sedam godina kasnije dva puta je operisala karcinom štitne žlezde. Umesto da je bolesti sputaju, postala je još aktivnija. Učlanila se u Udruženje invalida rada i u okviru njega osnovala sekciju za ručne radove. Pošto ima sertifikat za tkanje, organizovala je obuku žena za ručne radove, pokrenula veče poezije, ali ih je korona omela u druženju.