VRHUNSKI LEKARI RADE I PORED USLOVA ZA PENZIJU: Za beli mantil godine ne važe, ali MORAJU da ispune JEDAN uslov
NEDOSTATAK lekara specijalista pojedinih oblasti, koji je prisutan poslednjih godina, zbog odlaska eminentnih medicinskih stručnjaka u penziju, primorao je pojedine zdravstvene ustanove da angažuju doktore kojima je zvanično prestao radni odnos.
Foto: Depositphotos i "Novosti"
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je predviđeno da, iako je u penziji, lekar može da radi ako ima licencu.
Prema rečima dr Zorana Savića, predsednika Sindikata zaposlenih u zdravstvu, nastavak rada lekara u penziji definiše se ugovorima o radu ili delu, u zavisnosti od dogovora sa zdravstvenom ustanovom. Starosne granice za nošenje belog mantila nema, a u praksi su to najčešće naši vrhunski stručnjaci, profesori Medicinskog i Stomatološkog fakulteta, čiji pacijenti žele da ih oni leče, iako im je "završen" radni vek.
- Uslov da bi lekar mogao da radi i posle odlaska u penziju je da ima važeću licencu za rad - objašnjava Savić. - Jedino ograničenje je da, ne može biti angažovan ako je u invalidskoj penziji. Iako se dešava da nastave da rade u nekoj od državnih zdravstvenih ustanova, to je retko, pošto većina njih odlazi u privatne klinike. Reč je, uglavnom, o specijalnostima koje su deficitarne i nemamo dovoljno stručnjaka za te oblasti, a ni mlađih kolega koji su završili specijalizacije. Pored pregleda i dijagnostičkih procedura, hipotetički oni mogu i da operišu pacijente, a da li će ulaziti u operacionu salu, zavisi od stava rukovodstva klinike.
Mogu i da operišu ako rukovodstvo klinike to odobri
Kako bi pomogli kolegama, vojni lekari specijalisti u penziji odazvali su se pozivu da tokom vanrednog stanja budu angažovani u zdravstvenim ustanovama i svojim znanjem i iskustvom doprinesu lečenju hospitalizovanih pacijenata. Najčešće se radni staž "produžava" specijalistima hirurgije, kako opšte, tako i ostalih specijalnosti, ginekologije, kardiologije, interne medicine... Foto: Novosti"
Istraživanja pokazuju da tek oko 10 odsto starijih od 65 godina posle odlaska u penziju ako nastave da rade menjaju struku. Najveći broj najstarijih u radnom odnosu su intelektualci, profesori, doktori, zatim zidari, metalostrugari.
NE ZNA SE KOLIKO PENZIONERA RADI
NE postoje precizni podaci o broju penzionera koji predstavljaju "povratnike" na tržište rada. Na osnovu podnetih zahteva Fondu PIO za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje da je takvih penzionera oko dva odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Međutim, ovim su obuhvaćene samo osobe koje se zapošljavaju po ugovoru o radu, dok detaljna evidencija o zaposlenima preko ugovora o delu ili na crnom tržištu, gde ih je nesumnjivo najviše - ne postoji.
Intelektualci nastavljaju da rade kako bi dovršili uspešan rad ili istraživanja koja su započeli tokom radnog veka, a jedan od važnih motiva je svakako i novac, kako bi oni i njihove porodice "slobodnije disale".
Međutim, nije samo veći kućni budžet taj koji penzionere navodi da se ponovo aktiviraju. Stariji sugrađani žele da se osećaju korisnim, provode vreme sa ljudima, pobegnu od samoće.
Dr Nadežda Čovičković Šternić, dugogodišnji neurolog na Institutu za neurologiju Kliničkog centra Srbije nastavila je da radi i po ispunjenju uslova za penziju u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. Ona smatra da je profesija lekar nešto što vas apsorbuje celog i formalni odlazak iz ustanove ne znači i prestanak aktivnosti.
- Jednom lekar uvek lekar - kaže naša sagovornica. - Većina mojih kolega mnogo voli svoj posao i za nas praktično penzija ne postoji. Onaj manji deo, koji je odlučio da se potpuno povuče, nažalost, brzo stari i pada u depresiju. Ne vidim razlog da ako se čovek dobro oseća ne bi nastavio da se bavi poslom koji voli.
Doktorka Šternić naglašava da većina nastavlja rad u privatnim klinikama, a manji deo u državnim. Za nju je nezamislivo da je, kako kaže, zdrava i prava, a da se ne bavi profesijom koju voli i kojoj je ceo svoj život posvetila.
- Činjenice da ste i dalji vredni, korisni i potrebni su vrlo važne za svaku osobu, a svakako da i materijalni deo nije za zanemarivanje - ističe dr Šternić. Foto: Depositphotos i "Novosti"
LICENCA ODLAŽE PENZIJU
DA bi mogao da leči pacijente, svaki doktor mora imati licencu za rad koju izdaje Lekarska komora Srbije na period od sedam godina. Po isteku, dozvola za rad ona se obnavlja. Do prošle godine, doktor koji je osuđen za teško delo protiv zdravlja ljudi, trajno je gubio pravo na obavljanje lekarskog poziva. Međutim, izmenama zakonskih odredaba, lekarima više neće moći trajno da bude oduzeta licenca za rad, već mogu da je izgube samo privremeno do brisanja iz kaznene evidencije.
Primera radi, ukoliko je lekar za neko krivično delo osuđen na kaznu do godinu dana zatvora, po sili zakona iz kaznene evidencije briše se posle pet godina od izvršenja kazne i tada mu se vraća dozvola za rad i može da počne nesmetano da radi.