SRPSKI PRINC KOJI JE SEJAO AFERE: NJegovo rođenje oglašeno je pucnjavom, a ime je dobio po pradedi
PRINC Đorđe Karađorđević rođen je 8. septembra 1887. godine, na Cetinju, na dvoru svoga dede po majci, kneza Nikole, koji će dvadesetak godina kasnije postati kralj Crne Gore.
Foto arhiva
Njegovo rođenje, po crnogorskom običaju, oglašeno je pucnjavom iz pušaka i kubura. Na krštenju je dobio ime Đorđe po svom pradedi - Crnom Đorđu, Karađorđu, osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka. Njegovi roditelji, knez Petar i kneginja Zorka, najstarija kćerka crnogorskog kneza Nikole, imali su petoro dece, od kojih je troje ostalo u životu: prva je Jelena (1884), zatim Milena (1886), koja je umrla kao dete, pa Đorđe i Aleksandra (1888); peto dete, Andrej (1990), živelo je samo tri nedelje.
Đorđe je rastao i razvijao se bez majčine ljubavi - imao je nepune tri godine kada je ona umrla, uz strogog oca koji nije običavao da duže boravi u kući i da se posvećuje porodici. Foto arhiva
Sa dedom Karađorđem deliće više od imena. Bio je prgav i nagao, neukrotiv, neobuzdan i neustrašiv. Tu narav počeće da pokazuje u najranijem detinjstvu. Savremenici koji su dolazili tih godina na Cetinje zabeležiće kako je prkosno govorio, često i pred dedom knezom Nikolom, da su Karađorđevići značajniji od Petrovića, i da je "kao osmogodišnji dečak neustrašivo delio megdane u slavu šumadijskog viteštva sa najmlađim ujakom"...
U Crnoj Gori živeće sve do 1894. godine, kada, nakon prerane smrti majke, kneginje Zorke, knez Petar sa decom odlazi u Ženevu, gde će živeti u ulici Monetije broj 10. Tu će ostati naredne četiri godine. Napuštanje Cetinja i odlazak sa ocem, sestrom i bratom u Ženevu za malog kneževića su bili prelomni događaji. Živeli su emigrantskim životom, dosta siromašno. Pohađao je običnu građansku školu sa svojim vršnjacima. Otac mu je pričao o srpskoj istoriji, pokazivao mu Srbiju na geografskoj karti Evrope, zatim mesta u Bosni i Hercegovini, gde se borio kao ustanik.
PRVA AFERA MLADOG PRINCA
HRONIČARI međuratnog razdoblja beleže da je princ Đorđe obema rukama sejao afere oko sebe. U nekima je bio akter, a imao je i veštinu, današnjim rečnikom nazvano, "spinovanja" - fabrikovanja i plasiranja poluinformacija radi izazivanja (ne)očekivane reakcije. Prvi skandal vezan za njegovo ime izbio je svega godinu po dolasku Karađorđevića u Beograd.
Sedamnaestogodišnji mladić štrkljastog stasa, dugačkih ruku i nogu, neskladnih i žustrih pokreta, visokog čela, dugog nosa i živih očiju, svojim postupcima počeće da zadaje brige ocu. U decembru 1904. godine Beograđani će početi da se naslađuju pričom o ljubavnoj avanturi budućeg kralja Đorđa i izvesne glumice Georgijevič. Šaputalo se od usta do usta o pikantnim detaljima sa susreta ovog ljubavnog para. Pričalo se i da je obesni princ obeščastio nevinu i neiskusnu devojku, pa time ušao u sukob sa njenom porodicom. Bilo je i priča kako se sprema venčanje princa i glumice Narodnog pozorišta.
Foto arhiva
Major Levaser, Đorđev vaspitač i mentor, koji ga je često pratio u pozorište odmah je svhatio gde će princa odvesti odnos sa mladom glumicom.
U knjizi "Đorđe - kraljević SHS", Mihailo Popovski detaljno opisuje ljubavnu strast mladog Karađorđevića:
"Major Levaser je izgrdio zaljubljenog mladića i tražio od njega da shvati koliko bi ovakva idila, dala prilike 'dobrim dušama u Beogradu' da brbljaju. Princ je crveneo, plakao i obećavao da neće više odlaziti u Narodno pozorište. Ali i pored obećanja, on je već sutradan uveče otišao sa poručnikom Antonijem Antićem i potporučnikom Velimirom Vemićem. Aplaudirao je mladoj i lepoj umetnici, koja je, sva gorda na ovo uvažavanje, njemu javno slala poljupce.
Beograd je brujao o vezi princa i glumice. Abrovi su stigli i do kralja, koji je naredio da se Đorđe ne pušta iz dvora. Policiji je naložio da, uz izvesnu sumu, devojku protera iz Beograda. Već sutradan u pratnji je poslata za Beč. Za njom je već za koji dan krenuo i princ, a po austrijskoj dojavi da se u jednom bečkom hotelu provodi sa glumicom, za njim je krenuo Jaša Nenadović, lični sekretar kralja Petra. Iznenadio je zaljubljene u jednom malom muzičkom kafeu pored njihovog hotela. Sutradan ujutru, 'gospođica Georgijevič', obavezala se da neće nikada tražiti niti pristati da ponovo vidi svog mladog prijatelja i poslala je telefonski svoju ostavku u Narodno pozorište. Sa svoje strane, princ Đorđe, kome je otac napisao poduže pismo, tvrdeći da će mu oprostiti i zaboraviti skandal, vratio se posramljen u Beograd."
U SRBIJU, zemlju slavnih predaka, o kojoj je od oca stalno slušao, prvi put dolazi posle Majskog prevrata 1903. godine.
Odmah po dolasku Karađorđevića u Srbiju, novoformirana vlada na čelu sa Jovanom Avakumovićem stavila je na dnevni red vaspitanje i obrazovanja kraljevih sinova. Pojedini ministri su odmah predložili da se pošalju u Rusiju, tvrdeći da je to ideja ruskog cara. Međutim, za prestolonaslednika Đorđa prevagnulo je mišljenje da je bolje da se budući kralj vaspitava u Beogradu, u srpskom duhu. Za kraljevića Aleksandra ostavljeno je kralju da odluči hoće li ga, po želji ruskog cara, slati u Rusiju na dalje obrazovanje.
Brigu o prestolonaslednikovom obrazovanju preuzeo je lično kralj Petar. Na dvor je doveden profesor matematike i fizike evropskog autoriteta Mihailo Petrović, a potom francuski major Levaser. Rad sa mladim kraljevićem nadgledao je strogi Francuz.
Temperament mladog kraljevića, međutim, nije bio naklonjen obrazovanju i vaspitanju. U pauzama časova Đorđe je uživao da se iskrade iz dvora i ode da jaše po Topčideru i Košutnjaku. Družio se najčešće sa potporučnikom Velimirom Vemićem. Njihovi izlasci su postojali sve češći, a bavljenje naukom sve ređe. Doduše, matematiku je zavoleo zbog profesora Mihaila Petrovića. Ubrzo su se sprijateljili, a njihovo druženje će sve češće postajati predmet ogovaranja u čaršiji.
SEKAO JE REČIMA KAO NOŽEM
GENERAL Dragutin Milutipović, koji je godinu dana (1908) bio nastavnik princa Đorđa, a kasnije poprilično dugo ađutant prestolonaslednika Aleksandra, rekao je jednom prilikom da je nesuđeni kralj kao učenik bio pažljiv i marljiv, ali da je "bio pust, naravi plahovite i preke. Umeo je rečima da seče kao nožem - što na umu, to na drumu! Radio je mnogo šta što bi mu se kao 21-godišnjaku moglo i kroz prste progledati, ali ne i kao prestolonasledniku. Izvodio je vratolomna jahanja na konju, učestvovao na javnim trkama, pomamno jurio automobilom. Sve je mogao samo ne i da se skrasi na jednom mestu..."
Kako se bližilo Đorđevo punoletstvo, političari i oficirski kor su se utrkivali ko će ga pre uvući u svoju mrežu. I Nikola Pašić se trudio da pridobije simpatije budućeg kralja. Kako je princ voleo da troši novac, a nikad ga nije imao dovoljno, mudri Baja mu je krišom davao i po 10.000 dinara, što je onda bila velika svota. Mlađanom princu je godila ova Pašićeva darežljivost, ali je od prvog susreta zazirao od njega. Kao da je osetio da će mu stari politički lisac jednog dana biti najveći neprijatelj. Foto arhiva
Zajedno sa punoletstvom nemirni Đorđe dobiće i novu titulu - prestolonaslednika. U Narodnoj skupštini, u svojoj prestonoj besedi održanoj 3. oktobra 1905. godine povodom osamnaestog rođendana princa Đorđa, kralj Petar je ponosno rekao:
"Ispunjen roditeljskom radošću zbog navršenog punoletstva moga sina - prestolonaslednika, ja se žurim da tu radost s vama podelim... Ja ću, u sporazumu s Vladom, tako upućivati, kako će Srbija, kada Bogu bude ugodno, u njegovom kraljevskom visočanstvu prestolonasledniku Đorđu dobiti kralja prožeta zavetnim srpskim mislima i dužnostima ustavnog vladara."
Kad je izgovarao ove reči, kralj Petar nije ni slutio da će njegov prvenac biti raspet na stupcima ne samo beogradske štampe, već i u dobrom delu Evrope, za ono što jeste i ono što nije učinio.
Zahvaljujući tetkama, ćerkama kneza Nikole, koje su bile udate za velike kneževe Romanove, i imale veliki ugled na ruskom dvoru princ Đorđe nastavlja školovanje u Kadetskom korpusu cara Aleksandra Drugog. Kažu da je tih godina krio svoje poreklo od svojih drugova kadeta.