INTERVJU Direktor KBC "Dr Dragiša Mišović": Ponosan sam! I bake i bebe smo izlečili od korone

Mnogima smo morali hirurški da otvaramo dušnik, jer je to bio jedini način da prežive. Lečili smo pacijente sa najtežim simptomima, među kojima je bilo i novorođenčadi, porodilja, trudnica, male dece, adolescenata, odraslih i starih ljudi. Ponosan sam što smo uspešno izlečili 94-godišnju pacijentkinju koja je imala ozbiljnu upalu pluća, a najteže mi je pala smrt 42 godine stare porodilje za čiji život smo se borili mesec dana.

Ovim rečima profesor dr Vladimir Đukić, direktor Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", sumira gotovo polugodišnji rad ove medicinske ustanove u prestonici u kovid-režimu.

* Koliko ste pacijenata zbrinuli od početka epidemije?

- Više od 1.500. Među njima je bilo i lekara i sestara iz cele Srbije. Od naših zaposlenih imali smo 30 zaraženih, većinom sestara, koje su imale tešku i srednje tešku kliničku sliku. U lečenju obolelih učestvovali su timovi anesteziologa, lekara intenzivista, internista, pulmologa, endokrinologa. Veoma je bila značajna uloga nefrologa i lekara koji su radili dijalize. Uloga sestara intenzivne nege je, takođe, bila fantastična. Njihov doprinos, entuzijazam i posvećenost služe na čast ne samo "Mišoviću", već i nama kao narodu i državi. Važno mi je da kažem da nismo imali ni jednu jedinu situaciju gde sam kao odgovorno lice na bilo koji način nekoga morao da opominjem i podsećam na Hipokratovu zakletvu i na ono što je deo našeg svakodnevnog posla. Jednostavno, ljudi su radili srcem i svojom ogromnom energijom.

* Zašto je baš "Mišović" izabran za bolnicu koja prima obolele sa najtežim simptomima?

- U prvoj fazi epidemije dominirao je strah da respiratora neće da bude dovoljno. S obzirom na to da smo mi već tada imali nove i proširene kapacitete sa modernim gasnim stanicama i razvodima, prihvatili smo se tog zadatka. Sada mogu da kažem da je naš sistem trpeo 10 puta veće opterećenje nego što je maksimalno bilo do početka epidemije, ali smo izgurali. Ponosmo ističem da je naš centar kolevka srpske anestezije. Sada, u drugom piku epidemije, kada smo primili više od 850 pacijenata, imali smo 50 anesteziologa na raspolaganju. Radili su u smenama na četiri sata. Zbog žestokog tempa morali smo da osnujemo bolnički hotel da bismo odmarali sestre i lekare, da ne moraju da putuju do kuće. Većina naših tehničara i sestara živi na periferiji, i njima je prevoz bio veliki problem, pogotovo u vreme vanredne situacije i policijskog časa.

* Pojedina strukovna udruženja vam prigovaraju da na otpusnim listama kovid-pacijenata nema pečata sa imenom lekara, zašto?

- Mi smo to namerno uradili. Jer, ako neko ima neke prigovore i pritužbe, mene kao direktora uvek može da nađe. Kao drugo, u lečenju kovid-pacijenta učestvuju timovi lekara koji rade smenski i ne postoji samo jedan odgovorni lekar. Šest anesteziologa u jednom danu leče intubiranog pacijenta. Znači, mi možemo na otpusnu listu da stavimo samo imena šefova, ali to ne odgovara istini. A, time smo omalovažili trud svih drugih koji su podjednako zaslužni.

* Kako se pripremate za potencijlni jesenji udar kovida 19, kakvi su planovi?

- Što se tiče rada u kovid-režimu, mi smo već odlično uhodani i tako će da ostane. Jer, nema opuštanja. Trenutno na respiratorima imamo pet pacijenata, ali i oni zahtevaju 24 sata negu. Radimo na tome da od septembra počnemo da primamo i nekovid pacijente. Sada to radi samo naša ginekologija, a u planu nam je da prorade i hirurgija, urologija, neurologija i psihijatrija.

* Koliko sada imate respiratora na raspolaganju?

- Počeli smo sa 21 respiratorom, a sada ih imamo 150. Nisu nam svi u upotrebi. Sam respirator ne znači ništa ako nemate mesto i prostor gde ćete da ga stavite i priključite. Osim toga, potrebno je i osoblje koje je obučeno za rad na toj sofisticiranoj mašini. To su, pored lekara intenzivista i anasteziologa, i sestre intenzivne nege. Svi oni su dragocen kadar i nažalost deficitaran.

* Ima li dovoljno i druge medicinske logistike?

- Imamo ozbiljnu medicinsku logistiku. Znači i skener, magnetnu rezonancu, kompletnu laboratoriju, pokretne ultrazvučne aparate. Fondacija "Novak Đoković" će nam pokloniti još jedan skener, za koji već obučavamo osoblje. Dakle, "Mišović" je ozbiljan kliničko-bolnički centar. Mi smo pre svega hirurška bolnica i zato u planu imamo da sledeće godine proširimo odeljenje intenzivne nege. Trenutno na njemu imamo 20 postelja, a želja nam je da napravimo još 20. To je minimalno ulaganje u odnosu na ono šta grad Beograd može time da dobije. Na stranu kovid, jer činjenica je da smo sve starija i starija populacija. Kada dođe do velike hirurške intervencije, uvek postoji rizik, a to zahteava intenzivnu negu. Statistika pokazuje da je prosečna starost preminulih oko 70 godina. Ako se uzme u obzir da je životni vek u Srbiji oko 78 godina, znači da vredi pacijentu omogućiti medicinsku pomoć, da može da živi još skoro deceniju.

KONAČNO NEKI NA ODMORU

* A JESU li sestre i lekari sada konačno na odmoru?

- Jesu, određen broj. Sada su nam smene na šest sati, pa se stvorio prostor da neki konačno odu na godišnji odmor. Za naše osoblje ponuđen je gratis smeštaj, za njih i članove njihovih porodica, u studentskom odmaralištu na Kopaoniku.

BAZA MEDINSKOG FAKULTETA

* A MEĐU lekarima "Mišovića" značajan broj njih su profesori Medicinskog fakultata u Beogradu?

- Jesu. Kapaciteti "Mišovića" su takvi da mi nismo najveća bolnica, ali smo značajni jer smo centar koji je više decenija prepoznat kao centar ozbiljne univerzitetske medicine. Ovde je na nekoliko klinika nastavna baza prestižnog Medicinskog fakulteta u Beogradu.

REKORD

* A KOLIKO operacija uradite kada ste u redovnom režimu rada?

- Prošle godine smo napravili najveći broj operacija u istoriji "Mišovića". Imali smo skoro 15.000 opštih anestezija, a zabeležili smo i 800 porođaja više.