NOŽEM JE UBIO SLAVICU, A ZATIM NJIHOVU BEBU: Kako je Duško Đurđić neprebol zbog gubitka ćerke i unuke pretočio u knjigu
TRAGEDIJU od pre četiri godine kada je u monstruoznom zločinu zauvek ostao bez ćerke jedinice Slavice (24) i njenog jedinog čeda, četvoromesečne Nikoline, Novosađanin Duško Đurđić, pretočio je u potresnu knjigu "Čudovišta su pobegla iz bajki!"
Sve što mu od tog zlokobnog 15. avgusta 2016. godine, kada su u podstanarskom stanu u Kninskoj ulici u Veterniku ubijene Slavica i njena beba, leži na ranjenoj duši i raspuklom srcu, otac i deda je stavio među korice.
Ne mireći se sa sudbinom, ni kaznom od 40 godina, na koliko je osuđen vinovnik velike porodične tragedije Arpad Sabo (32), iz Lipara, kod Kule, Slavičin suprug i Nikolinin otac, Duško je odlučio da, kako kaže u razgovoru za "Novosti", na neki svoj način ispriča sve u vezi sa ovim slučajem.
- U ovoj knjizi u kojoj je ispričana naša lična tragedija je u stvari na neki način priča svih porodica koje su doživele slično i šta preživljavaju - veli Duško. - A, preživljava se puno toga, od momenta kada ti saopšte tragičnu vest, kada svoje najmilije gledaš na patologiji, sahrana, suđenje koje može da se protegne, a tu ponovo slušaš sve detalje o načinu ubistva, gledaš lice zla.
Predočavajući ukratko sadržaj knjige od stotinak strana, Đurđić dodaje da je opisao neke detalje i delove priče koje se dešavaju pre i posle ubistva njihove kćerke i unuke, a koje je ubio njihov muž i otac.
- Imena stvarnih likova sam izmenio, počev od naših, mog i supruginog, pa ubice i redom - kaže autor knjige. - Sve informacije koje sam dao, oko samog čina pojavljivale su se u medijima, a za ostale stojim iza njih. Ja sam svestan da ovom knjigom ništa neću promeniti. Ubistva i nasilje će se i dalje dešavati. Želim samo da se jedna priča pogleda iz drugog ugla.
ŠTA SMO MI SADA?
SRĐAN je prineo šolje i spustio ih na sto, gledajući svoju ženu kako pati. Nije znao kako da nađe reči da je uteši u tom nemogućem bolu.
- Srđane! - reče Biljana.
- Reci, mila.
- Šta smo mi sada?
- Kako to misliš?
- Pa, bili smo roditelji, otac i majka, pa smo dočekali da budemo baba i deda... a, sada ih nema. Pa onda šta smo mi? - reče Biljana.
Svestan je, kazuje naš sagovornik, dok mu se neprestano vraćaju slike iz ranijeg života, da kazna bilo koje vrste neće vratiti njihove najmilije, pa ni onih 40 godina koje će osuđeni provesti iza rešetaka.
- Njima je omogućeno da svaki dan udišu vazduh, da se hrane, da postoje. A njihove žrtve više to neće moći - jetko će Đurđić, dodajući da mu najviše smeta kada pročita tekst gde se piše o njihovim pravima. Najgore od svega je to što niko ne može da objasni zašto se to desi. Čak i sami počinioci nemaju odgovor na sve to i uvek je ista rečenica: "Nešto je u meni puklo, pao mi je mrak, ne sećam se šta se dalje dešavalo." A porodicama mnoga pitanja ostaju bez odgovora i agonija kroz koju prolaze na samom suđenju.
Ne verujući u izreku da vreme leči, Đurđić ističe da su njegov i život njegove supruge uništeni i da se svodi na uspomene.
PORICAO UBISTVO DETETA
ARPAD Sabo je na suđenju izjavio da ne prihvata krivicu za smrt deteta i da to nije uradio. Kazao je da Slavicu jeste ubio i da za to prihvata krivicu.
Prvo je ubio Slavicu, u kupatilu joj je zadao udarce u predelu glave i tela posle čega je kuhinjskim nožem, sečiva dužine oko 20 centimetara, zadao tri ubodne rane na vratu. Posle toga je otišao do krevetića u kome je bila četvoromesečna devojčica, i istim nožem je usmrtio. Posle krvavog pira je pobegao, a policija ga je kasnije pronašla i uhapsila u Bačkoj Palanci.