UPRKOS KORONI ŽIVE, TRGUJU, RADUJU SE I TUGUJU: Na buvljaku u Smederevskoj Palanci najuporniji tragači za izgubljenom srećom

Mesto gde se baždari vaga između korone i sirotinje. Ali, i mesto naših nepresušnih traganja. Za uspomenama. Za mrvom veselja. Za onim danima u kojima smo ostavljali naše lutke. I naše knjige. Porcelanske figurice iz kredenaca. Svako od nas počašćen je da se vrati tom vremenu.

Smederevska Palanka, buvljak... Kultno mesto. Samo je Srbija, decenijama unazad, svakog petnaestog u mesecu, ovde imala vašar. Mirise. Ukuse. Pesme, šumadijske. Nisu trajale samo do zore, već dok se nečije ljubavi ne spoje.

Na prvi pogled, sve je kao što je bilo. Krcate tezge. A, na njima... Nema šta nema! I, da ne opisujemo... Na našim fotografijama se sve vidi... Priču, obojenu koronom, a zabeleženu proteklog vikenda, listamo u slikama... Svi nose maske, kažu. Samo ih svuku s lica dok ih slikamo. Da inspekciju ne privuku!

- Zapažamo da je uvećana potražnja za polovnim hlebom i pecivom - kaže na ulazu u buvljak Miladin Kostadinović. - Kifle, buhtle, krofne...

Iza, u kesama su vekne. Petnaest dinara, za kilogram.

- Kupuje narod - dodaje Kostadinović. - Dolaze i ugojeni i mršavi. Kome nose ovaj `lebac, nije moja briga.

Sprema se kiša. Pijačari ne odustaju.

- Imam ja svoj kišobran, pratim oblake. Sirotinji je još samo toliko ostalo da gleda u nebo - kaže nam Miladin. - Nadgornjavamo se: korona, nebeska sila i sirotinja. Bato moj, kuj da pobedi? Meni se čini da je sirotinja, kao nikad, na dobitku.

Razlegla se pesma, žudnja za mladošću: Oj, livado, oj zelena, što si rano pokošena... Nekada su buvljak - ljuljale pesme. Sve se treslo. Sve živo bilo u ritmu pijace koja je za mnoge bila život.

Ovo je danas buvlja pijaca u Smederevskoj Palanci. A nema one pesme koja se prolamala i spajala Smederevo i Kablar. Nema ni one da dopre do Bukulje. Pesma krene pa završi, tu, negde u Topoli. U Šatornji, gde se od njene lepote probude pijačari i uz pesmu potroše i poslednji dinar, kao što ovde pamte Tadiju Vasiljevića. Čuvara uspomena na vreme prošlo.

Nema više iskonskih seljaka. Njihovih poljoprivrednih mašina za kojima se jagmila srpska Šumadija. I da nije korone, ovdašnji ljudi kažu da bi ovo bio umirući buvljak. Onaj, na kom još sirotinja odoleva i inati se virusu.

Nema pečenja koje se vrtelo na ražnju, to jest, na mangalu. Ne miriše onaj opojni miris koji traži predrakiju, a dodatno pivo i vino. Kafana, zvana "Čeze", ostala samo u putokazu bureta koje neumitno truli.

Ovde, na buvljaku, na koji se nekada slivalo i više hiljada ljudi, još traje vašar. Toliko, da probudi setu.

- Koliko ti košta ovo mangalo, brate? - pita Lepomira Gajića, majstora, novopridošli zet u Selevac.

- Osam hiljada - stiže odgovor. E, brate, za osam hiljada mogu da nataknem... Da ti ne govorim šta.

- Što ne kažeš, odma`. Da ti izdam tezgu za natezanje. Njoj virus ne primiče, ja ti garantujem. Prob'o sam, imam atest. Probaj i ti ako si hrabar. Samo... Trnu zubi, kad se danas ljubi.

Slika druga...

- Buvljak je, na neki način, moj život - govori Milka Dragić. - Kome smeta da dođe ovde, da nađe nešto od svojih uspomena. Majka sam sedmoro dece. Ostavila sam Beograd. Imala sam instinkt i pre korone, da je selo spasonosno. I, nisam pogrešila. To je recept. I preporuka našoj vladi da donese dekret: sve besposlene da vrati u seoske, zdrave sredine. Pogledajte vi, moje nokte. Po čemu se razlikuju od onih koje imaju gradske dame? I dame su u selu. I prava gospoda živi u selu. Živi na svom imanju. U selu je imanje. U gradu nemanje. Svuda u svetu aristokratija živi na periferiji, van grada. U svojoj kući. Šta ste kad živite u gradu? Samo čekač liftova.

Slika treća...

Razgovor traje između dve tezge:

- Kupi ženo ovaj kurvoazije - dopire glas trgovca Živorada. - Dvesta dinara, ajde za sto...

- Kupi ga svojoj ženi, ne mo` men` da vređaš - odzvanjao je odgovor.

I, taman da se smiri ova priča, u nju se uključuje prodavačica Bilja. Nudi vina.

- Imperijal, kuve - podiže flašu šampanjca.

- Opet neke kurve - ubacuje Živorad.

Ozbiljan kupac, okreće, vrti flašu. Traga za rokom trajanja...

- Vino je, kao mi žene, bato, večno - Uzvratila mu je Bilja.

Slika četvrta...

- Kupite knjige. Od sto do dvesta dinara komad - nudi prodavac. Iza njega, barem dvadeset metara knjiga na tezgi. I, tu nema šta nema. Enciklopedija Britanika. Larusova tri toma. Dostojevski na ruskom. Srpski pisci... Neki popadali u blato. Kiša ih, prethodne noći, upljeskala. Otvaramo jednu od onih knjiga koje su pljusku odolele na tezgi. Preuzimamo poruku, posvetu jednoj devojčici iz škole "Zaga Malivuk": Ovom knjigom nagrađujemo... za prvu nagradu na gradskom i republičkom takmičenju u pisanju Malih formi... Da li devojčica, čije ime čuvamo da je ne povredimo, zna da je na buvljaku završila njena nagrada?

Slika peta...

- Lepo je nekad bilo na ovom našem buvljaku - govori Rade Jović u takozvanom sokaku između tezgi sa obućom, kojoj niko ne prilazi. A ima je, čini se, da obuje sve naše stonoge. - Pilo se, veselilo, trgovalo. Upoznavalo se, udavalo, ženilo...

Rade u živopisnoj košulji, cvetnog dezena je - kum pijace. Zaštitno lice. Frizerka mu ofarbala kosu. U kosi, zraci sunca. On ima svoju sudbinu i svoju priču. Kaže poučnu:

- Svaki momak koji se ne oženi do četrdesete i svaka cura koja se ne uda do tridesete, ovoj državi treba da plaćaju porez. Ako imovinu imaju, a neće da imaju porodicu, sve im država treba da uzme. Samo da se molimo da nam korona iz glave ne siđe dole...

- Tako je, kumeee - prolomilo se iz obližnjih tezgi, proteklog vikenda na kultnom buvljaku u Smederevskoj Palanci.

I MEDALjE ZA BAGATELU

NA jednoJ tezgi, u dnu pijace, na desetine medalja. Najviše zlatnih, svaka svedoči o osvojenom prvom mestu. Od gradskih, republičkih i saveznih prvenstava. Koliko košta ovo blago?

- Sve mi je doneo, jedan, za tri piva - kaže prodavac. - Uzmi sve za petsto dinara!

Sudarili su nam se pogledi. Rekao je:

- Nije valjda mnogo? Daj za trista!