PENZIONERKU IZ MEĐE, SAMOUKU SLIKARU, ZAPAZILI I LOVCI NA TALENTE: Nadi se dive i u Londonu (FOTO)
KREATIVNI svet svoje mašte, snova i realnosti, Nada Grozdanić, penzionerka iz banatskog sela Međa, nadomak granice sa Rumunijom, u opštini Žitište, počela je da spaja pre osam godina.
Foto: Privatna arhiva
Ona se bavila najpre dekupaž tehnikom i ukrašavanjem jednostavnih stvari i predmeta, kao što su ukrasne kuhinjske drvene daske, teglice, kutije, da bi joj ubrzo pažnju privukla tehnika embosing, tj. slikanje utiskivanjem bakarne folije.
- To je komplikovana tehnika koja se radi naopako, sa naličja, a reljefi se prave uz pomoć specifičnog alata i na kraju se folija natrlja crnom bojom, pa se ispupčena površina obriše i crna boja se zadržava u udubljenjima i dobijaju se konture i oblik kompozicije - objašnjava Nada Grozdanić.
KASNIJE je počela da pravi ramove za svoje radove, od drvofiksa, raznih boja, starih novina, čipke. U svom bogatom kreativnom opusu, Nada je šila torbe na mašini, pravila žardinjere od starih, iznošenih džempera, oslikavala ćupove, crepove, drvo i tikve iz svoje bašte, a onda je započela i da slika na platnu.
- Lepota biljaka za mene je ogromna inspiracija. Bulkama sam opsednuta i obožavam da ih slikam - kaže Nada.- Restaurirala sam gramofon star sto godina za jednog čoveka iz Novog Sada, od stare glasačke kutije napravila sam kutiju za priloge za mladence, koja se koristi na svadbama, a u redu za restauracije čeka nakoliko idiličnih starih lampi, pegla, fenjer, kolevka - veli dama sa čarobnim rukama, kako je u Međi zovu svi oni koji poštuju njen rad i donose joj stare, zanimljive predmete sa tavana, iz podruma.
Ne tako davno, sa aktivom žena u rodnom selu, pokušala je da pronađe staru kuću koja bi bila preuređena u tipičnom etno-stilu i koja bi bila zaštitni znak ovog pitomog banatskog mesta. Ideja još nije realizovana, ali nije ni propala.
Radi više tehnika, ukrašava jednostavne predmete
PORED supruga, koji joj je često i asistent, nadahnutu penzionerku iz Međe u radu podržavaju stariji sin i snaha, koji žive u Novom Sadu i mlađi sin, koji je grafički dizajner po struci i najveći kritičar svega što uradi. Nadu hvale i dive se njenom umeću prijatelji, dalji rođaci i komšije, koji joj često zakucaju na vrata, kada idu na rođendane, krštenja, slave, interesujući se za neki prigodan poklon.
- I kada nemam ništa prigodno što traže, za nekoliko dana im to napravim. Uglavnom su zadovoljni, a neretko i oduševljeni - ističe Nada.
TOLIKO je ovladala slikanjem, da začas tikvu iz svoje bašte pretvori u originalnu rusku "matrjošku".
BOGATSTVO IZ BANATSKIH KUĆA
- NE možete ni da zamislite šta sve može da se pronađe po porušenim banatskim kućama, obično otkrijem bar nekoliko starih predmeta koje su pravo bogatstvo i čuvam ih za taj svojevrsni muzej u Međi jednog dana - kaže Nada Grozdanić, uz opasku da i njen suprug ima naviku da joj donosi stare, odbačene predmete koji više ničemu ne služe.
Tikvu za čas pretvori u originalnu rusku "matrjošku"
A prvi put je izložila svoje radove na izložbeno-prodajnoj manifestaciji u Međi, koju je organizovao aktiv žena, zatim na manifestaciji "Banatska bajka" u Zrenjaninu, gde su njene radove zapazili lovci na talente, ljudi iz umetničke zajednice Academy of 3D art decoupage&craft international iz Londona, koji su u galeriju lepih dela uvrstili i fotografije Nadinih radova.