KOD RODITELJA I POSLE TRIDESETE: Istraživanje Eurostata pokazalo da se mladi u Srbiji prosečno osamostaljuju sa 31,1 godinom
MLADI u Srbiji roditeljski dom napuštaju prosečno sa 31,1 godinom - pokazali su najnoviji podaci Eurostata. Ovakva situacija nije nimalo bolja u odnosu na pre jednu deceniju, uprkos evropskom trendu ranijeg osamostaljivanja.
Novosti
Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu iz 2011, čak šest odsto starijih od 30 godina živelo je ne sa bračnim partnerima ili cimerima, već sa roditeljima i imalo status deteta prema položaju koji zauzimaju u domaćinstvu. To znači da sa majkom i ocem dele krov nad glavom, da im neko drugi kuva, pere, pegla, da eventualno snose deo troškova ukoliko rade, a često ni to. Jednom rečju - nisu samostalni.
U pitanju je bilo 293.236 "dece" od 30 i kusur, od čega dve trećine čine muškarci. U tom trenutku Srbija se po ovom pitanju nalazila na šestom mestu u Evropi, a nesamostalniji su bili samo Slovenci, Italijani, Slovaci, Grci i Hrvati. Nove podatke možemo očekivati tek posle popisa, dogodine.
Sociolog Milica Vesković Anđelković iz Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu za ovaj trend vidi nekoliko razloga, od kojih je jedan takozvana - produžena mladost. Ona više ne traje do 25, nego do tridesete godine.
- Deca u roditeljskom domaćinstvu ostaju i do 35. godine. Osim toga, bez obzira na Bolonjsku deklaraciju, kod nas mladi i dalje duže studiraju. Veoma važan faktor je i nedostatak posla. Mnogi poslodavci traže prethodno radno iskustvo, koje ovi ljudi još nisu mogli da steknu, pa na konkursima posao dobijaju stariji - kaže Vesković Anđelković.
Šveđani "solo" već sa 18
NISU mladi u Srbiji jedini u regionu koji dugo ostaju s roditeljima. Apsolutno identična situacija je u Crnoj Gori (31,1 godina), a slična u Severnoj Makedoniji (31,8) i Hrvatskoj (32). Za Bosnu i Hercegovinu nema podataka, ali se pretpostavlja da je na nivou proseka Zapadnog Balkana. Za razliku od nas, mladi u Švedskoj osamostaljuju se već sa 18 godina.
Mladi sve kasnije, primećuje ona, stupaju i u brak, a kod nas se najčešće sele iz primarne porodice tek kad zasnuju svoju. Statistika pokazuje da su prošle godine muškarci pri sklapanju braka imali prosečno 34,5 godina, a neveste 31,3.
Psiholog Stanislava Popov, sa novosadskog Fakulteta za sport i turizam, ističe da je jedan od razloga za "dugu adolescenciju" činjenica da je poslednjih decenija proces odrastanja u urbanom svetu duži s obzirom na produžene godine školovanja.
- Sve više mladih se odlučuje za studiranje, a to znatno odlaže proces finansijskog osamostaljivanja, što je kriterijum za izlazak iz adolescencije. U našoj sredini je taj parametar neodrživ, jer bismo imali mnoštvo "sredovečnih adolescenata" . U Srbiji je ostanak u roditeljskoj kući najčešće uslovljen ekonomskim prilikama - kaže Popov.
Naše porodice, međutim, neretko i same podstiču ovu nesamostalnost, što ostavlja različite posledice:
- Osoba koja ne doživljava sebe kao nezavisnu neće biti u stanju ni da preuzme odgovornost za sopstvene probleme. Biće sklona tome da krivi roditelje, društvo, sudbinu, državu, iako je najčešće ključ promene u njoj samoj, bez obzira na okolnosti - navodi Popov.