UVEK PRVA NA CILJU, A SADA NE ŽURI: Legendarna atletičarka Vera Nikolić penzionerske dane provodi u društvu unuka
NAJTEŽE mi je bilo krajem marta, kada sam videla unuke kako mi mašu iz auta. Sin je bio sa snajom, svratili su da se pozdravimo. Nismo smeli da priđemo jedni drugima, samo sam ih gledala sa terase.
Nijedan razgovor telefonom ne može da zameni zagrljaj bake i unuka, govori za "Novosti" legenda svetske atletike Vera Nikolić (72), koja je dane izolacije provela sa suprugom u svom stanu u Kruševcu.
Iste noći sanjala je unuke, a život joj se, kao i svima, za samo tri dana promenio iz korena.
- Brzo sam shvatila koliko je epidemija opasna, da je ceo svet ugrožen. Počela sam da poštujem pravila, kao i svaki sportista. Nosila sam i još uvek nosim zaštitnu masku. Ne smeta mi, čuvam i sebe i druge - govori Vera.
Verovatno najveći "spartanac" među atletičarkama, "zlatna" tinejdžerka na Svetskim i Mediteranskim igrama, dvostruka evropska šampionka u Budimpešti 1966. i Helsinkiju 1971, svetska rekorderka iz Londona 1968, bronzana na EP u Atini 1969. godine, vanredno stanje provela je na četvrtom spratu svoje zgrade, hodajući - 60 krugova pre podne, 60 po podne.
- Nisam nikada pravila zalihe hrane, volim da kupujem sveže, dućan mi je blizu - priča nam Vera. - A, samo nekoliko dana pre proglašenja epidemije, u kuću sam prvi put u životu, donela četiri litra ulja, pet kilograma brašna, tri kilograma šećera, kutije keksa. Ni sama ne znam šta me je uhvatilo. Kao da sam imala neki predosećaj. Moj suprug nije mogao da veruje očima kada me je ugledao sa cegerima.
Nema sporta bez publike
- Moja atletika se trenira, ali nema takmičenja da se odmere snage. I sportovi koji se poput fudbala igraju bez publike ne donose istu sreću. Sportisti i navijači, uvek dišu zajedno, tu su da se bodre.
Vera se nada da danas svi navijaju samo da se epidemija što pre završi. Čak i da virus nije stvorio čovek, kaže ona, sva je prilika da ćemo skupo platiti naše nepoštovanje prirode. Izneverena je i ljuta na nas. S razlogom.
Dok se takmičila, bila je uvek najbrža od starta do cilja. Danas ne žuri. Nije uplašena za sebe. Kaže da se sva njena briga otvorila kao kišobran pokušavajući da zaštiti ćerku i sinove, unuke. Pokazaće se, međutim, da virus ne sluša molitve jedne brižne majke.
- Moj sin je imao koronu - kaže šampionka. - Radi kao advokat i bio je u kontaktu sa mnogim ljudima. Osetio je da mu nije dobro, testirao se i bio je negativan. Nastavio je dalje.Posle tri dana nije mogao da diše. Ponovo je uradio test. Ovoga puta, virus je potvrđen. Prošao je kroz pakao. Moja snaja je farmaceut i na vreme su uključili terapiju. Rekao mi je: "Mama, ja sam tri cela dana mislio da voz prelazi preko mene"... Izolovao se od porodice. Ćerke je viđao samo kroz prozor. Posle 15 dana, stigao je negativan rezultat. Ubeđena sam da je pobedio koronu, samo zato jer nikada nije prestao da se bavi sportom. Zdrav organizam i zdrav duh sportista dobri su saborci protiv ove bolesti.
Takav duh je Veru odveo na najviša postolja. Bila je godinama pod reflektorima, ušla je u sve udžbenike atletike, kao obavezna lekcija o uspehu i smelom karakteru bez kojih nema šampiona. Voljena i slavljena. Svi vrhunski rezultati na stazi, međutim, nisu mogli da se porede sa trenutkom u kom je ukinuto ograničenje kretanja starijima od 65. Nema veće radosti od radosti kretanja za ženu koja je celog života trčala.
- Prvo sam prošetala čaršijom i popila kafu u omiljenom lokalu, a potom sam odjurila do dućana gde godinama kupujem namirnice i doviknula grlato prodavačicama "pretekla sam", "pretekla"! - priča ova neverovatna žena, koju smo iako gazi osmu deceniju, na trenutke, jedva sustizali u šetnji. - Taj naš smeh u prodavnici, ta lica koja nisam videla dugo i međusobno nedostajanje pokazuju da nismo ni bili svesni koliko svakodnevica može da nas ispunjava, sve dok je nismo izgubili.
Teško joj padaju posledice koje je pandemija donela sportu. U istoriji se, kaže Vera, nije dogodilo odlaganje Olimpijskih igara, jer je neko živeo i trenirao samo za njih, planirao da se posle povuče, možda formira porodicu.