BEOGRAD JE VELIKO "TOPLOTNO OSTRVO": U ovim delovima grada gori pod nogama, a evo gde je leti najprijatnije

I dok se u centru sve isijava, samo nekoliko kilometara dalje, na primer u Košutnjaku, podavalskim naseljima Resniku i Ripnju, ali i priobalnim delovima uz tok Dunava i Save temperatura je niža i vazduh je dosta prijatniji.

Meteorolozi kažu da se, u idealnim vremenskim uslovima, kada je vedro i bez vetra, temperature u različitim delovima grada razlikuju i do šest stepeni.

Meteorolog Đorđe Đurić objasnio je ranije da se u svakom gradu stvaraju takozvana "toplotna ostrva".

- To su mesta u kojima je zatvorena cirkulacija vazduha pri stabilnom vremenu, a u Beogradu to je sam centar grada. Zbog asfalta koji kupi toplotu, a koji se sporo hladi, zeleniji delovi grada su mnogo prijatniji, pa u njima temperatura može biti i do dva, tri stepena niža, kako danju tako i noću – rekao je Đurić.

On je istakao i značaj zelenila za temperaturne razlike koje se javljaju u različitim delovima grada.

- Logično je da je u mestima gde ima više šuma ali i gde je veća nadmorska visina, temperatura niža. To je slučaj sa Zvezdarom, Košutnjakom, podavalskim naseljima Resnikom i Ripnjom, ali i priobalnim delovima uz tok Dunava i Save. Tu razlika u temperaturi može znatno da se oseti, dok u centru grada i na Novom Beogradu, izuzev Ušća, bude toplije – rekao je Đurić.

Ako ste nekada zabeležili temperature i do 40 ili 50 stepeni na vrelom asfaltu, to ipak nije prava i realna slika.

- To zapravo nije temperatura vazduha koju mi merimo. To je temperatura izmerena svega nekoliko centimetara iznad betonske užarene površine i samim tim ne može biti relevantna. Ipak, tačno je da ona nepovoljno utiče na sve one koji su direktno izloženi suncu i u velikoj meri im otežava rad – objasnio je Đurić.

Kako se i narednih dana, do vikenda, u Beogradu očekuju temperature preko 30 stepeni, ukoliko želite da izbegnete da vam asfalt gori pod nogama, osveženje potražite van šireg centra grada gde je živa u termometru za koji stepen niže.

OVDE PLjUSAK, A TAMO SUNCE

Sigurno ste se barem jednom zapitali kako to da u jednom kraju Beograda pada kiša, a u drugom delu grada sija sunce, ali i za to postoji objašnjenje.

- Pri anticiklonskom vremenu razlika u temperaturi u širem centru grada koji predstavlja toplotno ostrvo i prigradskim, pošumljenim naseljima iznosi do dva-tri stepena. Tako je na primer toplije na Trgu republike, Slaviji, u Bulevaru despota Stefana, odnosno tamo gde su velike površine betona, gde je velika prisutnost izduvnih gasova. Najprijatnije je uz reke, na Košutnjaku, Zvezdarskoj šumi, Ušću i drugim većim parkovima – objašnjava slikovito Đurić.

ZIMI VEĆE TEMPERATURNE OSCILACIJE

Veće temperaturne oscilacije, međutim, javljaju se u zimskom periodu.

- Kada nema vetra, hladniji vazduh se zadržava u nižim predelima, pa je tako, na primer, hladnije u ravnici, recimo u Zemunu, Pančevu ili u Surčinu, dok je toplije u brdskim predelima kao što su Zvezdara, Banjica, Avala ili Vidikovac - rekao je ranije meteorolog Nedeljko Todorović.

(Blic.rs)