ZLATNO DOBA BRKOVEZA: Pre jednog veka postojalo nešto slično današnjim maskama, ali sa neuporedivom šarmantnijom ulogom
OSNOVNI ukras muškog lica vekovima su bili brkovi. U današnje vreme više ili manje su u trendu, ali mnogo manje popularni nego što je to bilo nekada.
Kada današnji posmatrač poželi da oseti istoriju od pre stotinak godina, kada prelista literaturu i pronađe fotografije velikana onog doba - teško da će pronaći uglednog muškarca bez brkova.
Tu naša priča pronalazi jednu neobičnu tačku koju vezuje za sadašnje vreme. Obavezne zaštitne maske koje postaju neizbežni deo planetarnog folklora imale su svoje "preteče".
Doduše, tadašnje "maske" bile su prvenstveno namenjene održavanju brkova i nisu imale ovako ozbiljnu ulogu kao danas. Ali, mnoge priče moraju da imaju i šaljivu stranu...
ISKUSNI frizer Veljko Veselinov, pored zanata koji je nasledio od oca, ozbiljno se bavio i istorijom svoje struke. Njegov otac imao je radnju na Terazijama još između dva rata. Tada se veoma precizno znalo kako se održavaju brkovi. Ovog puta, Veselinov nas je podsetio na jednu pravu pikanteriju.
- Gospoda i ozbiljni ljudi veliku pažnju poklanjali su brkovima - kaže Veselinov. - U salonu su ih vrlo detaljno i pedantno štucovali, a potom su pravili posebne oblike. Često bi ih fitiljili i pravili ozbiljne forme.
Postojala su i naročita ulja kako bi pomogla vlasniku da brkovi dobiju željeni oblik. Posebno se vodilo računa da se slučajno ne pojave sede dlake.
- Posao farbanja brkova obavljali su obično šegrti i učenici - priseća se Veselinov. - U čep od flaše nalili bi crnu farbu i zatim pažljivo, palidrvcem farbali pojedinačno svaku osedelu vlas u brku.
Potom je od mušterije zahtevano da bude strpljiva petnaestak minuta dok se farba ne osuši.
Berbernica
U manire prave gospode spadali su redovni obilasci berberskih radnji. Tamo bi se svakodnevno brijali, a makar na nedeljnom nivou održavali bi frizuru. Oni koji nose brkove, u berbernicama bi posebnu pažnju vodili o njima, a ako je tu i brada, posao je postajao još zahtevniji.
CEO posao bi bio nedovoljan ako "brka" ne bi brinuo i tokom noći o svom sutrašnjem izgledu. Zato bi pre spavanja stavljao posebnu masku na lice. I to je "udarni deo" ove pripovesti.
- Taj deo zvao se brkovez - kaže Veselinov. - Dakle, da bi željena forma bila sačuvana do jutra, preko lica bi vezao nešto što podseća na današnju zaštitnu masku, ali ona ne bi išla preko celog lica, nego samo - preko gornje usne, odnosno brkova.
Tako bi ujutru "vlasnika" čekalo samo da premaže brkove naročitim uljem, dodatno ih ufitilji i - spreman je za dostojanstveno pojavljivanje u javnosti.
Osim mreže koju su muškarci stavljali preko glave da se ne bi budili raščupani, već sa urednom kosom, tako su noć provodili i sa maskom koja bi čuvala brkove.
Sve u svoje vreme.