VEŠTI PRSTI DEDA DUŠANA: Starina iz Tečića među samo nekoliko aktivnih pletara

Jedini izrađuje balončiće za "unučiće", flašice s alkoholom. Iako ima zalihe robe, deda Dušan, zaljubljenik u ovaj stari zanat, ne može da sedi besposlen, pa oplete flašice koje nađe ispred prodavnice. I dan-danas prsti mu vešto "igraju", pa još uvek plete po narudžbini.
- Imao sam samo 10 godina kada me strina Stanica iz Belušića naučila da pletem korpe, tako da sam među prvima počeo da se bavim ovim zanatom. Ubrzo mi se pridružila majka Milenija. Pošto je posao bio toliko unosan, da smo zarađivali mnogo više od lekara, napustio sam školovanje. Nisam se pokajao, jer sam prošao mnogo bolje čak i od onih koji su završili velike škole - iskren je deda Dušan.

Kada se 1957. godine oženio Desankom, ona mu se pridružila u poslu. Pleli su po čitav dan i noć i nije im bilo teško. Za dan su mogli da zarade sadašnju penziju. Kasnije su im se pridružili sin Milovan i ćerka Marija, jer je potražnja bila velika, pošto su robu za izvoz otkupljivale pletare iz Ćuprije, Paraćina i Velike Plane.
- Kada sam shvatio da je taj posao unosan, a kako je bilo najteže da se nađe materijal, jer su se korpice pravile od vrba iz reke, posadio sam vrbak na 60 ari. Moji seljani su se smejali, jer u to vreme niko nije sadio vrbak. Ubrzo se pokazalo da sam pametno postupio.

Napravili smo velike pare. Kuću smo napravili od prodaje pletenih korpi i opletenih flaša. Sa suprugom i decom otišao bih na more, prodao korpice i platio letovanje. Pošto je supruga preminula, a sin Milovan više nije zainteresovan za ovaj zanat, poslednjih deset godina radim sam - veli deda Dušan i dodaje da je ispleo nekoliko vagona korpica i balona stotinak različitih oblika i veličina.