KARCINOM NE MOŽE DA ČEKA: I pored korone se radi u tri smene, dnevno ozrači 350, a operiše 15 pacijenata
U INSTITUTU za onkologiju i radiologiju Srbije svakog dana, iako je epidemija kovida, radi se 12 do čak 15 operacija karcinoma, a neke od njih traju i po osam sati.
Foto VN
Profesor dr Danica Grujičić, direktorka Instituta, kaže, za "Novosti", da na hirurgiju ne čekaju pacijenti kod kojih je dokazana maligna bolest, uključujući i one koji su došli iz KBC "Bežanijska kosa", zato što je ova ustanova pretvorena u kovid--bolnicu. A otkad je Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" ponovo postao kovid-centar, ovde se operišu i pacijenti sa malignim tumorima kostiju.
* Neke redovne intervencije se, ipak, odlažu?
- Uglavnom se ne operišu pacijenti sa dobroćudnim tumorima. Prioritet moraju imati oni kod kojih bolest brzo napreduje. Svi dijagnostički aparati rade. Jedino je smanjen broj prijema u stacionar radioterapije, jer moramo na svakom odeljenju imati bar jednu sobu za izolaciju, tako da je popunjenost ovog stacionara oko 80 odsto. Ulažemo napore u to da niko ne čeka na intervenciju, ali, nažalost, pacijenata je sve više, a prostorni uslovi su takvi kakvi su.
* Da li je to razlog što i u vreme epidemije, kad su zbog kovida smanjeni kapaciteti za lečenje drugih bolesti, imate povećan obim posla?
- Klinika za hemioterapiju mesecima radi sa 130 odsto kapaciteta. Na radioterapiji svi aparati rade u tri smene. Da bi se rešio problem, neophodno je napraviti drugačiju organizaciju, bar kada je u pitanju radioterapija i napraviti novu zgradu sa više medicinskih sestara, tehničara i lekara.
* Za koje procedure je pritisak najveći?
- Za hemioterapiju i radioterapiju. Liste su sada kraće nego ranije, jer je veliki broj pacijenata usmeren na gama nož i iks nož. Međutim, priliv novih pacijenata ne jenjava. Čeka se do mesec i po, u zavisnosti i od agresivnosti tumora. Liste zakazivanja postoje za svaku lokalizaciju, odnosno mesto tumora - trbuh, dojka, ginekološki organi i slično, bilo da se radi o hemioterapiji, radioterapiji ili hirurgiji.
Foto VN
* Kako to da je radioterapija i danje zagušena, iako je kupljeno dosta novih mašina za zračenje za sve centre?
- U ovom trenutku imamo osam aparata, od kojih su četiri stara - jedan 12, a jedan čak 18 godina. Sada i novi aparati u zgradi "Onkologije 2" rade u tri smene. Među njima su i dva True beam-a, zbog kojih su naši pacijenti ranije odlazili u inostranstvo. Svi pacijenti se sada zrače naprednim tehnikama koje podrazumevaju daleko manje oštećenje zdravog tkiva nego ranije. Pacijenti čekaju od juna na radioterapiju, a dnevno se, kada rade svi aparati, ozrači oko 350 pacijenata.
* Šta bude sa pacijentima kada se neki aparat pokvari?
- Oni se naknadno prevode na druge aparate. To je moguće zahvaljujući novom programu za planiranje terapije koji je nabavljen ove godine. Već početkom avgusta biće otvorene ponude za tender, koji je raspisan u aprilu za nabavku dva nova aparata za radioterapiju. Tako će dva najstarija biti zamenjena. Očekujemo da ćemo 2022. godine moći da zamenimo i preostale dve stare mašine novim i značajno smanjimo čekanje na terapiju.
* Kada bi novi aparati mogli da budu u funkciji?
- Rekonstrukcija prostora treba da počne u septembru ili oktobru, a novi aparati treba da počnu da rade u julu sledeće godine. Pored dva nova linearna akceleratora za zračenje, dobijamo i dve nove magnetne rezonance, skener, dva mamografa i četiri ultrazvuka. Počela je da radi dnevna bolnica nuklearne medicine u IORS, pa oboleli kojima je potrebno lečenje radioaktivnim jodom i radiofarmacima sada to mogu da sprovedu u Beogradu.
U drugom talasu veće gužve
- Pacijenti koji jednom godišnje dolaze na kontrolu u prvom talasu su se zaista odazvali ovom apelu, tako da ambulantnih pregleda nije bilo mnogo. Međutim, odziv je u drugom talasu epidemije izostao, tako da je pretilo stvaranje gužvi. Opet ponavljamo apel uz obećanje da ćemo zakazati nove preglede čim se epidemija privede kraju. Jedno vreme smo radili i brzi test na kovid pri prijemu pacijenata koji to nisu uradili u domu zdravlja i od 1.000 testiranih samo je sedmoro bilo pozitivno, i nisu imali nikakve simptome. Međutim, dva pacijenta su razvila kliničku sliku kovida u Klinici za medikalnu onkologiju za vreme lečenja, iako su bili negativni pri prijemu i prevezeni su u kovid-bolnicu.
* Kakva je situacija na hemioterapiji?
- U Klinici za medikalnu onkologiju svakog dana, uključujući i vikende, različite vrste hemioterapije primi od 120 do 150 pacijenata, neretko i više. Nažalost, zbog ograničenih prostornih kapaciteta, i tu pacijenti od juna čekaju na hemioterapiju, i pored svih naših napora.
*Da li je sa ovolikim porastom broja obolelih od malignih bolesti uopšte moguće da se ukinu liste zakazivanja?
- Svakako, onog trenutka kada budemo imali dovoljno prostora, aparata za radioterapiju i radiohirurgiju i dovoljan broj obučenih radijacionih tehničara i lekara, pre svega internističkih onkologa i radijacionih onkologa. Jačanjem onkoloških službi u sekundarnim zdravstvenim centrima, angažovanjem većeg broja lekara i davanjem prostornih mogućnosti za normalno odvijanje komplikovane terapije ovih pacijenata u sekundarnim zdravstvenim centrima - takođe bi se ukinule liste zakazivanja.
* Čini se da je to uslov i za primenu novih smernica u radioterapiji?
- Sadašnji razvoj radijacione onkologije ne ide više u pravcu palijativnog zbrinjavanja, već radiohirurgije - teži se izlečenju. Zato se mora razmotriti stvaranje mreže radioterapijskih centara, što je proces koji se ne može završiti brzo, jer zahteva velika ulaganja, kako u aparate, tako i u obučavanje kadra tehničara i lekara. Veliki značaj u ranom otkrivanju onkoloških bolesti, kada je i mogućnost izlečenja veća, ima primarna zdravstvena zaštita čijoj organizaciji u narednom periodu treba posvetiti posebnu pažnju. Jedan od načina za smanjenja čekanja jeste da se što veći broj pacijenata prevede na dnevnu bolnicu radioterapije, i da se organizuje njihov transport iz mesta koja ne zahtevaju putovanje duže od jednog sata. Sada pokušavamo i to da organizujemo.