NAJNOVIJE OTKRIĆE: Postoji čak 17 simptoma korone i traju 12 dana

Istraživanje je rađeno od 15. aprila do 25. juna na 292 pozitivna pacijenta, od kojih je 94% imalo tačno jedan simptom kada je bilo pozitivno na testu.

- Ispitivanje je rađeno u periodu od 14 do 21 dan od testiranja i utvrđeno je da su oboleli pokazali ukupno 17 simptoma, od koji je svaki od njih u proseku imao manifestacije sedam simptoma. Najviše, 71 odsto, imalo je umor, 61 odsto kašalj i glavobolju, a od ostalih čestih simptoma izdvajaju se temperatura, bolovi u telu, gubitak mirisa i ukusa, kratkoća daha... Simptomi koji se najduže zadržavaju su kašalj, umor i kratkoća daha, a najkraće temperatura i groznica - kaže se u istraživanju.

Takođe, podaci pokazuju da je skoro dve trećine obolelih pobedilo koronu posle najviše 12 dana i da upravo taj broj dana predstavlja prosečno trajanje bolesti.

- Neki su izgubili simptome već nakon pet dana, a 65 odsto je bilo bez ikakvih manifestacija bolesti nakon 12 dana i taj broj predstavlja prosek trajanja oboljenja Covid 19. Međutim, 35 odsto ispitanika pokazivalo je neke simptome i nakon dve nedelje. Među njima je svaki drugi oboleli stariji od 50 godina, svaki peti između 16 i 34 i svaki treći između 35 i 50 godine - utvrdilo je istraživanje.

Istraživanje je pokazalo i koje su propratne bolesti najrizičnije za koronu.

- Najviše pacijenata sa teškim simptomima bilo je među onima koji su imali povišeni pritisak, zatim gojaznost, psihijatrijske bolesti, astmu i dijabetes.

Epidemiolog dr Nikola Milenković kaže za "Blic" da se i u Nišu sprovodi istraživanje koje je u skladu sa svetskim istraživanjima, gde je uzeta grupa lekara i zdravstvenih radnika koji su preležali Covid 19.

- Naši preliminarni rezultati se otprilike poklapaju sa rezultatima CDC-a, oni koji su imali težu kliničku sliku kasnije su imali dugotrajnije posledice. Istraživanja se svode na tri meseca posle preležanog kovida, međutim u odnosu na istraživanja CDC-a, kod nas se najčešće žale na umor. Dakle, imaju pad energije, teže se penju uz stepenice, i to je ono što se najčešće pojavljuje eventualno kao posledica preležanog virusa. Na drugom mestu je gubitak daha, imaju kratak dah, nadražajni kašalj koji im je i dalje ostao.

Međutim, naše istraživaje pokazuje da mi imamo manji broj ljudi, oko 30 odsto onih koji se javljaju da imaju nekih poteškoća, razlog je možda taj što su naši zdravstveni radnici generalno imali blaže simptome, nisu imali tešku kliničku sliku koja bi im ostavljala posledice - objašnjava epidemiolog.

Ono što pokazuje dalje istraživanje jeste da se mlađa populacija do 30 godina brže oporavljala, i da već nedelju do dve dana nakon oporavka nisu osećali nikakve posledice. Starija, pak, populacija, preko 50 godina više se žali na hronične podledice.

- Trenutno radimo istraživanje o dužini trajanja imuniteta u odnosu na stepen kliničke slike, do sada neka naša preliminarna istraživanja pokazuju da je veća dužina trajanja imuniteta kod onih koji su imali težu klničku sliku. To povezujemo sa većim količinom infektivnog agensa, odnosno da se organizam više borio i da u organizmu trenutno ima više tih memorijskih ćelija - kaže dr Milenković.

Kada se inficirate koronom, prosečan period inkubacije je pet do šest dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana, ali bolest može trajati znatno duže, čak četiri nedelje. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa - povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave, što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija. Međutim, ono što zabrinjava neke koji su već preležali koronu je zašto su dugo pozitivni, čak po mesec dana i duže.

Odgovor su iz svog iskustva dali naši lekari, koji objašnjavaju da razlog za pozitivan test može biti velika prisutnost virusa u telu, ili su u pitanju ostaci virusa koji daju pozitivan test.

Prof. dr Goran Stanojević, lekar s iskustvom u lečenju virusom korona i jedan od koordinatora kovid bolnica u Nišu, objašnjava za "Blic" da virus traje najčešće dve nedelje, ali da je u svojoj praksi sretao slučajeve kada su pacijenti bili zaraženi duže od tog perioda, i to sa lakšom ili asimptomatskom kliničkom slikom.

- Različiti su razlozi, ali najčešće je to posledica odgovora samog organizma, da je on u takozvanom suživotu sa virusom. Pacijent prođe s određenom simptomatologijiom, bude sve u redu, to se sanira nakon 14 dana, ali i posle tog perioda test je i dalje pozitivan. Dakle, čovek se oseća izlečenim, ali on je i dalje potencijalni kliconoša - objašnjava dr Stanojević.

I kada prođe 14 dana, virus se i dalje može nalaziti u grlu i ždrelu odakle se i uzima bris, te je ponekad potrebno vreme da se on izgubi u potpunosti. Iako nema pravila, neki pokazatelji sugerišu nam da je kod onih osoba koje su imale lakšu kliničku pozitivnost trajala duže.

- Kada pacijent ima lakšu kliničku sliku, ili čak nema simptome, on pije polivitaminsku terapiju i potrebno je da ostane izolovan sve dok ne dobije negativan test. Kod mene u Hali "Čair" u Nišu, gde smo imali pacijente sa lakšom kliničkom slikom ili čak ljude bez ikakvih simptoma, primetili smo da su nekada tek iz petog puta dobijali negativan test. To je svojevremeno unosilo nervozu kod ljudi jer se oni osećaju dobro, ali opet imaju virus u sebi. Zato je jako važno sačekati da on u potpunosti nestane. Čitajući rezultate studija iz drugih zemalja, ne dešava se ovo samo kod nas, ima primera iz drugih zemalja gde su pacijenti duže pozitivni - kaže dr Stanojević.