ORGANE ZA TRANSPLANTACIJU POVEZALI SA KRVOTOKOM SVINJE: Srpska naučnica o otkriću o kome priča ceo svet
NAJNOVIJE otkriće da je uz pomoć krvotoka svinje sasvim moguće vratiti život bolešću oštećenim i „otpisanim“ plućima, i to za samo 24 časa – ne prestaje da fascinira naučni ali i čitav svet.
I. Marinković
Tim kojim na prestižnom univerzitetu Kolumbija naša prof. Dr Gordana Vunjak Novaković ovimotkrićem pomerio je granice mogućeg u bioinženjeringu i vratio nadu desetinama hiljada ljudi koji čekaju na transplantaciju obolelog, vitalnog organa. Mnogi od njih, nažalost, ne dočekaju spasonosnu hiruršku intervenciju.
I BUBREZI, SRCE, JETRA
* Da li je ovaj zahvat koji ste pokazali na plućima, primenjiv i na druge organe?
– Da. Ova tehnologija, sa modifikacijama, mogla bi da se primeni i na druge organe kao što su jetra, bubrezi, srce. Naše klege hirurzi pozdravili su ovi tehnologiju sa puno entuzijazma ali nama tek predstoji da realizujemo ovaj potencijal. Inače, kao i za svaku drugu medicinsku terapiju, i za ovaj naš zahvat obavezna je rogorozna procedura koju propisuje i nadzire američka Federalna agencija za lekove (FDA) kako bi se potvrdilo da je terapija bezbedna i efikasna pre nego što uđe u kliničku praksu.
Kriza donorstva jeste bila motivacija za ovaj projekat, kaže za Novosti prof. Dr Vunjak Novaković.
– Istovremeno i mogićnost da se oštećena pluća revitalizuju primenom bioinženjeriskih tehnologija. Okupili smo u timu 25 stručnjaka iz raznih oblasti: pulmologije, hirurgije, patologije, ćelijske biohemije,... radili smo zajedno, proteklih osam godina, vođeni idejom da rešimo ozbiljan klinički problem.
* Na to su upozorili hirurzi koji se bave transplatacijom pluća?
Da, sećam se kad su došli kod mene u laboratoriju da razgovaramo. Bili su suočeni sa svakodnevnim problemima sa nedostajaćih donora za pacijente kojima je transplatacija jedina opcija da prežive. Dodatni problem bio je i taj što je veliki broj donorskih pluća morao da bude odbačen jer nije zadovoljavao standarde za transplataciju zbog različitih povreda i oštećenja. Tada smo krenuli u istraživanje kako da oštećnjna pluća izlečimo, vratimo im snagu i život. Radili smo baš tako kao da je sudbina svih tih ljudi sa problemom transplatacije naša, lična sudbina. I uspeli smo. I. Marinković
* Kako je došlo do odgonetke da je svinjski krvotok upravo ta snaga koja može darehabillituje „otpisana“ ljudska pluća?
SPASONOSNO ZA HILjADE PACIJENATA
* Kako je počeo ovaj čudesni projekat?
- Povezali smo oštećena pluća koja su bila na respiratoru sa krvotokom svinje i time obezbedili uslove najpribližnije onim u našem organizmu. Na taj način uspeli smo ne samo da ih oržavamo u životu već i da se ona i regenerišu i posle 24 sata pluća su profunkcionisala do mere koja obećava kliničku primenu. Ovaj postupak ne ugrožava životinje. Svinje su mogle da se čak i kreću, igraju igračkama i hrane dok su priključene na sistem za revitalizaciju pluća.
Razmižljajući kako da vratimo funkcije plućim, shvatili smo da bi cirkulacija krvi između pluća i organizma, humanog ili životinjskog, obezbedila plućima preko potrebne sistemske faktore. Tko smo povezali pluća na ventilaciju (respirator) i krvotok svinje, da bi im obezbedili uslove slične onima u našem organizmu. Na taj način, uspeli smo, da obnovimo pluća koja su bila odbačena za transplataciju zbog povreda i oštećenja... Pluća su jedan od najkomplikovanijih organa, sa površinom za razmenu kiseonika od 145m2, nešto manje od teniskog terena. Istovremeno je jedan od najosetljivijih organa. Najsavremenije medicinske tehnologije mogu da održe pluća van našeg organizma od 6 do 8 sati. Ali, uz kombinaciju ventilacije pomoću respiratora i cirkulacije fluida koji pluća snabdeva kiseonikom. Posle tog vreme pluća gube vijabilnost i funkciju jer se održavaju u izolaciji, bez jetre koja razgrađuje štetne materije, bubrega koji ih eliminišu i niza drugih kritično važnih funkcij našeg organizma orgnizma.
* Šta posle ovog otkrića predstoji nauci, posebno bioinženjeringu?
Ovo je samo početak. Mi smo pokazali da je moguće obnoviti pluća, ali ima još puno toga da se uradi pre nego što tehnologij koju smo razvili bude dostupna pacijentu. Želeli bismo da sistemtski ispitamo većeg broja donorskih pluća, kako bismo definisali uslove za njihovu regeneraciju i bolje razumeli gde su granice ove tehnologije. Mi smo primenili režim imunosupresije koji se uobičajeno koristi kod pacijenata, i nismo mogli da nađemo nikakve akutne reakcije. Važno je. Međutim, da se detaljno i na duži rok ispitaju imunološki parametri.