NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (10): Da li je Bogdan Maglić, čuveni atomski fizičar, radio i za Titovu i američku službu?

Da bude još čudnije, on je bio povezan sa jugoslovenskim tajnim službama, a sumnjičen je i za veze sa sovjetskim špijunima.

- U Ameriku sam otišao krajem 1954. legalno sa službenim pasošem. Odmah sam počeo da radim u Brukneru, u nacionalnoj laboratoriji Atomske komisije, iako sam bio član komunističke partije Jugoslavije. To je bilo apsolutno suprotno od onog što je pisalo u Makartijevom zakonu, da niko ko je bio član komunističke partije bilo gde u svetu ne može da stupi na tlo SAD - kasnije je pričao Maglić.

On je 1961. u laboratorijama najvećeg američkog akceleratora u Berkliju došao do epohalnog otkrića u nuklearnoj fizici, elementarne čestice omega mezona. To mu je donelo slavu i otvorilo vrata Bele kuće, gde ga je pozvao lično državni skretar Henri Kisindžer.

- KADA je Jugoslavija počela razgovore sa SAD o izgradnji nuklearne elektrane u Krškom, Kisindžer je tražio da me uključe u njih, da bih ubedio svoje zemljake - glasila je Maglićeva verzija priče o tome kako je postao poverljiv čovek američke administracije. Za poverljivu osobu ga je smatrala i Jugoslavija, s kojom je komunicirao krišom od Amerikanaca.

Upoznao se i sprijateljio sa Luisom Alvarezom, koji je smislio sistem za radarsko navođenje aviona pri sletanju. Uskoro je ceo taj sistem bio na raspolaganju JNA. Alvarez je razvio i radarsko navođenje avionskih raketa na cilj. Jugoslovenski vojnoindustrijski kompleks je uskoro počeo da razvija "jugoslovenski" radarski sistem za navođenje raketa.

Prvi priručnik za preživljavanje posle nuklearnog udara Maglić je dobio od Alvareza, iz toga je nastao prvi priručnik za protivnuklearno-hemijsko-biološku odbranu JNA. I tako dalje.. S druge strane Maglić je bio presudni američki čovek koji je ubedio Tita i Kardelja da SAD u Jugoslaviji naprave nuklearnu elektranu. Niko, u stvari, do kraja nije odgonetnuo čiji je čovek Maglić bio...