NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (8): Kako je Vera Pešić, srpska Mata Hari, sludela četiri službe
POSLE mnogo godina i dalje je nepoznato šta je legenda a šta se stvarno dogodilo u životu Leskovčanke Vere Pešić, najpoznatije srpske špijunke. Istoričari i njeni biografi se i danas spore za koliko je tajnih službi radila "srpska Mata Hari".
Legende o njoj kao velikom obaveštajcu koje je širila srpska četnička emigracija zamutile su njenu biografiju. Navodno je za samo 25 godina života uspela da sludi četiri jake obaveštajne službe jugoslovenskog generalštaba.
Vera je rođena 1919. u Sijarinskoj Banji, pored Leskovca, u braku Milana Pešića i Angeline Anđe Radović. Miloš Radović, Verin deda po majci Anđi, bio je sudija Velikog crnogorskog suda na Cetinju. Verin otac, Milan, bio je svojevremeno sreski načelnik.
Vera je završila nižu gimnaziju u Leskovcu a zatim nastavila školovanje u višoj gimnaziji. Njeni biografi kažu da je bila nemirnog duha i da je stalno prelazila norme školskog ponašanja. Vesele prirode, pričljiva, ali veoma načitana i inteligentna. Zbog neobične lepote zvali su je leskovačka lepotica.
Udala se veoma mlada za policijskog pisara Beograđanina Mila Krčedinca, ali je njihov brak posle dve godine propao. Razvela se i vratila majci u Sijarinsku Banju. U poznu jesen 1938. godine gospođa Anđa odvela je svoju kćer Veru u Beograd. Nastanila se u Balkanskoj ulici broj 16 .
- U želji da steknem što više školskog znanja došla sam u Beograd - govorila je Vera pred četničkim istražnim sudom 16. septembra 1943. godine. - Nisam imala sredstava za život, pa sam bila prinuđena da za skromnu platu od 1.200 dinara da se zaposlim u jednoj radnji, gde sam bila pravi rob. Stanovala sam u kući jednog Rusa.
U TO VREME je srela pešadijskog majora Slavka Radovića. Po legendi koja kruži, on je navodno zaposlio u kontraobaveštajnom odeljenju jugoslovenskog Generalštaba i ubacio u mrežu britanskog Intelidžens servisa, zatim francuske obaveštajne službe i na kraju među nemačke obaveštajce u Beogradu.
- Major Radović nije slučajno navratio u njen stan, tragao je za mladim i pametnim ljudima. Predstavio je Veru pukovniku Dragoljubu Stojanoviću, koji joj je objasnio da će na predlog majora Radovića i advokata Tripka Žugića biti primljena za službenika u Kontraobaveštajnom odeljenju Generalštaba - opisuje njeno uvođenje u vojnu agenturu biograf Nikola P. Ilić.
Priča dalje kaže da je pukovnik Stojanović krajem 1938. otišao kod Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne službe i zamolio ga da primi njegovu rođaku. U kancelariju je ušla Vera i rekla da po svaku cenu želi da radi za obaveštajnu službu. Popović je pokušao da je odgovori.
- Gospođice, za rad u obaveštajnoj službi nije dovoljna samo želja - odgovarao je šef servisa tajne službe. - Obaveštajna služba, pogotovo vojna, veoma je težak i opasan posao, gde zbog male nesmotrenosti možete izgubiti i život. Vi ste mladi, pred vama je život, latite se nekog unosnijeg posla.
Vera je kroz suze govorila da želi nešto da uradi za svoju zemlju. Nije odustajala. Popović joj je dao upitnik koji je brzo popunila. Zatražio je njenu fotografiju, koju je spremno izvadila iz tašne. Obećao joj je da će je pozvati za nekoliko dana.
REZULTAT provere su bili loši: tvrdoglava, prepotentna, ne poznaje vojnu doktrinu, ne govori nijedan strani jezik, avanturistkinja. Zaključak je bio da za tajnu vojno-obaveštajnu službu nije podobna. Možda bi se zbog urođene ženstvenosti i prijatnog izgleda mogla uputiti u političku, privrednu ili propagandnu službu. Popović je obavestio Radovića da za njih nije podobna, ali da će pokušati da je zaposli u britanskoj tajnoj službi.
SRPSKI KALENDAR
MALO je poznato da je Vera Pešić objavila "Srpsku čitanku" u 50.000 primeraka, kao i "Srpski kalendar". Pre rata je objavila i dvadesetak priča, a Verin dnevnik, za koji se Gestapo više interesovao nego za njen život, 1956. štampan je u Čikagu. Oni koji su ga čitali tvrde da otkriva Veru kao političkog analitičara i snažnog kritičara nemačkih vlasti zbog okrutnog postupanja prema Srbima.
- Pozvan je šef britanske tajne službe i saopšteno mu je da imamo na raspoloženju izvanrednu mladu devojku koja je voljna da se bavi obaveštajnom službom, a mi momentalno nemamo ni vremena a ni sredstava da se upuštamo u takav poduhvat - napisao je Popović. - Predlog je odmah prihvaćen. Nakon izvesnog vremena zainteresovao sam se kod predstavnika britanske tajne službe Julijusa Hana, kako su zadovoljni sa Verom, sledovao je odgovor: "Zasad, smo zadovoljni ali kada bi znala posao kako je šarmantna, bilo bi bolje. Ćudljiva je!"
Englezi su se trudili da od Vere naprave dobrog obaveštajca: slali su je na kurseve jezika, stenografije, na obuku za špijune. Ona je sa ženama ili oficirima u civilnom odelu, posećivala ekskluzivne barove i restorane u hotelima "Mažestik", "Pariz", "Moskva", "Balkan" i renomirane kafane "Dardaneli", "Skadarlija". Kretala se svuda gde su se sastajali diplomatski službenici ambasada i predstavništava raznih stranih firmi. Na tim mestima Vera upoznaje njihove supruge i nastoji da im se približi.
Odlučivala o životu i smrti
VERUJE se da je veliki broj komunista iz zarobljeništva pušten zahvaljujući Veri Pešić, ali i da su hiljade nacionalista i četnika bili ubijeni po njenom nalogu. Govorilo se da su na njen mig ljudi u logorima Banjica, Jajinci, Sajmište bili likvidirani ili oslobođeni. Navodno je iz zatvora u Leskovcu izbavila 120 komunista samo na osnovu toga što je tvrdila da su oni "oklevetani da su saradnici NOP".
POPOVIĆ je gotovo zaboravio Veru sve dok u Beograd nije stigao Karl Kraus, inženjer hemije, zaposlen u nemačkom Saobraćajnom birou. Pred Popovićem je bio njegov dosije: iza mirnog i tihog inženjera krio se SS major, folksdojčer, obaveštajac.
Odmah po dolasku Kraus je upoznao Veru i pridobio je ne samo ljubaznošću, nego i bogatim poklonima. Postala mu je ljubavnica, a kasnije je za njega prikupljala obaveštajne podatke. Popović se setio da u Balkanskoj 16, kao i Klaus, stanuje i Vera. Pratnja je odmah pojačana.
- Zbog toga što sam se družila sa Krausom osumnjičena sam da sam u službi Nemačke pa su me naše vlasti pritvorile - izjavila je Vera na saslušanju pred četničkim sudom. - U Upravi grada Beograda doživela sam veliko razočaranje, jer sam tretirana kao špijunka i prostitutka. Kraus je intervenisao preko Viktora fon Herena, ambasadora Nemačke u Beogradu, a on preko namesnika Pavla i puštena sam. Bilo mi je neprijatno što sam sprovedena u rodno mesto.
Tokom rata Veri je pretila stalna opasnost - četnici su doznali da je bila uključena u neuspelu operaciju "Debeli medved", u kojoj su Nemci pokušali da se dokopaju Draže Mihailovića, a Britanci su ucenili njenu glavu na 300.000 zlatnih funti. Više puta je izbegla pokušaje atentata, najčešće se kretala prerušena, sa lažnim dokumentima.
SVI SUMNjALI
- KADA je uvidela da će Nemci izgubiti rat i da će pobediti partizani, Vera se vratila u zavičaj, ne prekidajući veze sa Gestapoom, ali tražeći put ka narodnooslobodilačkom pokretu - navodi istoričar Glišić. - U nju su, međutim, sumnjale sve sukobljene strane i nije joj bilo spasa. Četnici Draže Mihailovića sumnjali su da je istovremeno radila za Gestapo i za komuniste, partizani su je tretirali kao agenta Gestapoa, ne uvažavajući veze koje je imala sa pojedinim istaknutim partizanima. Nemci su sumnjali da je istovremeno radila za Gestapo i komuniste. Upravo kad je nameravala da pristupi partizanima, pala je u ruke četnicima, koji su je likvidirali.
U jesen 1944, četnička patrola pod komandom potporučnika Petra Jankovića na putu u okolini Medveđe zarobila je dve Srpkinje prerušene u muslimansku žensku odeću. Utvrdilo se da su one Anđa i Vera Pešić. Istog dana, nedaleko od mesta gde su zarobljene, Janković ih je streljao.
Vera, svesna da je kraj blizu, samo je zamolila vojnike da joj ne pucaju u lice. Uslišili su joj molbu. Pucali su im u grudi. Bilo joj je tada samo 25 godina.