NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (7): Kako je pukovnik Vauhnik, ataše jugoslovenske kraljevske vojske, dovodio Hitlera do ludila

Iako je imao potpune informacije da će Hrvati većinski i jedan deo Slovenaca pozdraviti ulazak njegovih trupa, zazirao je od buntovnih Srba. S druge strane, saveznici su, takođe, činili velike diplomatske napore ne bi li ubedili kneza Pavla da nedvosmisleno priđe njihovom taboru.

Beograd je pokušavao da dobije na vremenu. Najpre knez namesnik 1. marta proširuje listu zahteva koju je uputio Hitleru. Sedam dana kasnije to isto čini i premijer Dragiša Cvetković u razgovoru sa Viktorom fon Herenom, nemačkim poslanikom u Jugoslaviji. Obojica veruju da je to mnogo više od onog što je Hitler bio spreman u tom trenutku da prihvati. Dodatni zahtevi su bili:

- Poštovaće se politički suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine Jugoslavije
- Od Kraljevine Jugoslavije se neće tražiti vojna pomoć niti prolaz ili transport trupa kroz zemlju za vreme trajanja rata.

- Interes Kraljevine Jugoslavije za slobodan izlaz na Egejsko more uzeće se u obzir prilikom političke reorganizacije Evrope nakon rata.

Međutim, Hitler i Ribentrop prihvataju ove uslove. Poslanik Heren javlja Ribentropu da se, i pored toga, u Beogradu odlaže odluka o pristupu paktu. I bio je u pravu.

Cvetković i Vlada imali su dobar razlog: nekoliko nedelja ranije dobili su informaciju da će Nemačka napasti Rusiju. Strategija je bila jednostavna - ako budu zatezali, Nemci će se, zauzeti ratom na istoku, sve manje baviti Jugoslavijom.

SA OVOM prvorazrednom informacijom pojavio se pukovnik Vladimir Vauhnik, koji se našao usred neviđene špijunske igre nacističke Nemačke, Kraljevine Jugoslavije i Velike Britanije.

Bio je Slovenac i veliki Jugosloven prosrpske orijentacije. Završio je generalštabnu školu u Beogradu, a zatim čuvenu Ecoles superieures de guerre (Višu ratnu školu) u Francuskoj, u istoj klasi sa Dražom Mihailovićem i Šarlom de Golom. Šest godina je bio, od 1930, profesor strategije na Vojnoj akademiji u Beogradu. Potom će biti imenovan za načelnika štaba Drinske divizije. Govorio je šest jezika - slovenački, nemački, srpski, francuski, italijanski i engleski. Za vojnog atašea u Berlinu odlazi 1939. godine. Oficirsku karijeru će završiti u činu brigadnog generala, kao zamenik komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini u Sloveniji, odnosno Draže Mihailovića. Sa Dražom je komunicirao preko tri pseudonima: Vlajko, potpukovnik Vasić, general Račić...

Jedan od šefova tajnih službi Trećeg rajha, SS general Valter Šelenberg, u svojim memoarima piše da je pukovnik Vauhnik, ataše jugoslovenske kraljevske vojske u Berlinu, izluđivao od 1939. nacističke kontraobaveštajce, a Hitlera je uoči samog napada na Beograd bukvalno doveo do nervnog sloma.

VAUHNIK će krajem 1940. godine pokazati da je bio jedan od najboljih obaveštajaca tog vremena. Ćaskajući jednom prilikom sa Geringom, izvukao je podatak da će Nemačka, narednog proleća, raspolagati sa više od 200 divizija. Znao je da im protiv Britanije treba najviše 50 ovih formacija. I logično je zaključio da Hitler namerava da krene na Sovjetski Savez. Krenuo je u potragu da sakupi dokaze za ovu svoju pretpostavku. Nedugo potom od slovačkog vojnog atašea, majora Tatarka, saznaje da Nemci od Slovačke traže dve pešadijske divizije za napad na Rusiju.

Od grofa Sigismunda Bernstorfa, jednog od obaveštenijih ljudi Trećeg rajha, uz piće saznaje: "Nemački napad na Sovjetski Savez više nije puka mogućnost nego činjenica. Odluka je već pala."

Vilijem Pabst, bivši major u nemačkom generalštabu koji je vodio uspešan restoran u Berlinu, a čiji redovni gosti su bili visoki oficiri, poveriće mu se početkom marta: "U punom su jeku pripreme za napad na Rusiju. Aerodromi su spremni."

U njegovoj šifriranoj poruci koju je poslao u Beograd bili su podaci o pokretima nemačkih trupa, sa nazivima i matičnim brojevima divizija... Pokušao je da ubedi generala Simovića i pučiste da prevrat odlože do maja, početka nemačkog napada na Sovjetski Savez. Ko zna kakva bi bila dalja sudbina Jugoslavije.