NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (5): Kako je nastala priča o pravom agentu 007 - Plejboj "Ivan" gospodar sveta senki
DUŠKO Popov verovatno je najčuveniji po priči da je njegov kolega Jan Fleming, kada je postao pisac, na njemu zasnovao lik Džejmsa Bonda.
Foto arhiva
Iako je i to bilo dovoljno da Popov uđe u legendu, njegova istorijska uloga mnogo je značajnija.
Priča o pravom agentu 007 počinje 1939. godine u tadašnjoj Jugoslaviji, koja u strahu posmatra širenje nemačkog Rajha, premrežena obaveštajnim agentima Velike Britanije, Nemačke, Sovjetskog Saveza... Popovu, mediteranskom plejboju, kako ga opisuju američki istoričari Bracel i Rut, prvi su prišli Nemci. Regrutovali su ga da za njihov račun špijunira Engleze i nadenuli mu kodno ime "Ivan".
TRGOVAČKA PORODICA
DUŠKO Popov rođen je 1912. u Titelu, a odrastao je u Dubrovniku i Beogradu. Njegova porodica bila je poznata u Beogradu po trgovini skupim tkaninama i proizvodnji šešira. O njemu su napisane desetine knjiga. Odlikovan je Ordenom britanske imperije, ali i nemačkim krstom.
Čim je kročio na englesko tlo, "Ivan" se prijavio engleskoj službi i postao dvostruki agent kodnog imena "Tricikl". Uprkos tome, delujući u Engleskoj, stekao je ogromno poverenje nemačkog Abvera koji mu je poverio zadatak da ode u Ameriku i tamo osnuje špijunski krug, što je Popov odmah otkrio britanskoj službi.
Bio je to uvod u jednu od najvećih špijunskih priča i istovremeno najvećih tajni legendarnog šefa FBI Dž. Edgara Huvera.
POMENUTI američki istoričari pišu da su, uprkos tome što se decenijama verovalo da je japanski napad na Perl Harbor, koji je označio ulazak Amerike u Drugi svetski rat, bio iznenadan, deklasifikovani dokumenti FBI pokazali da je Huver na vreme dobio tu informaciju. A isporučio mu je, na tacni, Duško Popov.
"Možete očekivati napad na Perl Harbor pre kraja godine."
Foto arhiva
Među dokazima kojima je potkrepio svoje tvrdnje bio je telegram u kojem Popovljevi nemački nalogodavci od njega traže, po zahtevu Japanaca, da dozna što više detalja o američkim i kanadskim vazduhoplovnim snagama i posebno detaljne podatke i skice baze Perl Harbor.
Do Bele kuće stigao je deo podataka koje je Amerikancima isporučio Popov, ali ne i telegram o Perl Harboru koji je ostao u Huverovim arhivima. "Iznenadnim" napadom na američku bazu Japanci su naneli ogromnu štetu američkoj vojsci, a do danas nije razjašnjeno zašto je Huver odlučio da informacije o japanskoj pretnji sakrije.
KAZINO "ESTORIL"
Foto arhiva
POPOV i Fleming sreli su se u Estorilu, kraj Lisabona, gde su u jednom trenutku obojica boravili kao britanski špijuni. Susret se, navodno, dogodio noć pre nego što je Popov otputovao za Ameriku, u kazinu "Estoril". "Tricikl" je kod sebe imao gomilu novca koji su mu dali Nemci, i njegovo rasipništvo, kao i društvo brojnih žena, upalo je u oko svim posetiocima u kazinu, pa i budućem piscu Flemingu. Te noći, prema legedni, Fleming je dobio inspiraciju za "Kazino rojal". I sam Popov je kasnije tvrdio da je "Kazino rojal" zapravo "Kazino Estoril". Fleming o tome, ipak, nikada nije govorio.
PREMA tumačenju pojedinih istoričara, Huver, poznat po javnom zastupnju konzervativnih vrednosti, jednostavno nije verovao Popovu zbog njegovog raskalašnog životnog stila.
Ipak, Popov je ostao na radaru Edgara Huvera. Njegov sin Marko Popov, početkom dvehiljaditih dobio je priliku da pregleda očev dosije koji je sastavio FBI.
- Od FBI sam dobio dosije mog oca na tačno 2.870 stranica. Ova dokumentacija bila je pod embargom pedeset godina. Iz papira se vidi da su sve priče mog oca i o mom ocu istinite - rekao je svojevremeno Marko Popov novinaru Marku Lopušini.
Kada su 1944. godine u Lisabonu Popova pokušali da ubiju bombom postavljenom pod automobil, on je bio ubeđen da je to maslo Huvera i Amerikanaca:
- Nisu to učinili Englezi, nisu ni Nemci. Ostaju samo Amerikanci!? Hteli su da mi zanavek zapuše usta, jer sam posle rata mogao da budem jako nezgodan svedok Huverove nesposobnosti - pisao je Popov u memoarima pod nazivom "Špijun-kontrašpijun" koji su objavljeni 1974. godine.
Foto arhiva
Popov opisuje da mu je jedna od glavnih špijunskih veza u Jugoslaviji, u osvit Drugog svetskog rata, bio njegov rođeni brat dr Ivan Popov, takođe britanski agent. Kao masku za rad agenture formirali su preduzeće "Hemorad A. C."
POPOV je, prividno ispunjavajući zadatak dobijen od Abvera, formirao mrežu fiktivnih špijuna, koja je do invazije Francuske servirala lukavo upakovane lažne podatke.
Posle okupacije Jugoslavije, Popov je svoje usluge ponudio i trećoj vladi - jugoslovenskoj vladi u Londonu.
Srpski Bond govorio je francuski, engleski i nemački jezik. Bio je šarmantan, komunikativan i važio za zavodnika i ženskaroša. Zvanično, bio je zastupnik brodarskih kompanija, zbog čega je mogao da putuje po celoj Evropi, a posebno po neutralnim zemljama, što je bilo veoma bitno jer je svoju bazu uspostavio u Lisabonu, u to vreme stecištu špijuna, sumnjivaca sa svih strana, pravih i lažnih prognanih vladara...
Dok se rat približavao kraju, Popov je spremao jednu od najvažnijih prevara koja je obezbedila značajnu prednost savezničkim snagama. U operaciji "Fortitud" Popov je Abveru preneo da će se saveznici zapravo iskrcati u Pa de Kaleu, a da plan za invaziju u Normandiji predstavlja obmanu.
Posle rata, Popov je prestao da se bavi obaveštajnim radom. Umro je u Francuskoj 1981. godine...