U URGENTNOM DNEVNO ZBRINU I 900 LJUDI! Reporteri "Novosti" u ustanovi koja leči nekovid pacijente

Prema rečima dr Marine Đikić, specijaliste urgentne medicine i načelnice Prijemno-trijažne ambulante, ovde se dnevno pregleda između 650 i 900 pacijenata. Taj broj je bio daleko manji tokom marta i aprila i iznosio je između 150 i 200.

Ceo posao obavlja ukupno 20 medicinskih tehničara i 17 lekara i specijalizanata. Rad Urgentnog centra nije se izmenio ni po završetku vanrednog stanja. Smene su organizovane u zavisnosti od trenutnog broja raspoloživog osoblja, najčešće se radi po šest do 12 sati. Bolesnici za koje se smatra da su potencijalno zaraženi kovidom, odvajaju se odmah po prijemu.

- Na prijemu rade tehničari, i u trijažnom delu procenjuju da li bolesnik može da ide na regularni pregled, ili ipak postoji epidemiološki rizik - kaže, za "Novosti", dr Marina Đikić. - Mi se, bez promene, bavimo urgentnom medicinom, samo što smo svesni da svaki pacijent koji dođe može da ima rizik za infekciju virusom. On, na primer, može da bude pozitivan na koronu i da leži kod kuće. Ali ako padne i povredi se, dolazi kod nas.

Takav pacijent ne može da bude trijažiran na istom mestu gde i svi drugi, jer bi se zaraza automatski širila, kako među ostalim bolesnicima, tako i među zdravstvenim osobljem. Ovakav način funkcionisanja sprečio je masovno zaražavanje i medicinskih radnika i bolesnika.

Kada pacijent dođe, na osnovu tegoba procenjuje se gde će da bude pregledan. Na osnovu ankete koju svako mora da popuni, sagleda se epidemiološki rizik. Posle toga, bolesniku se meri temperatura, proverava se da li pravilno diše...

- U prijemno-trijažnoj ambulanti zbrinjavamo bolesnike koji su sumnjivi na kovid. Ta prostorija ima sve što je neophodno, poput mehaničke ventilacije, prenosivog ultrazvuka, rendgen-aparata... Skener nam je u drugoj prostoriji i odvojen je za ovaj tip bolesnika. Pacijent je ovde potpuno zbrinut, radi se kompletan pregled i dijagnostika. Ukoliko je neophodna konsultacija nekog drugog specijaliste, recimo hirurga, on dolazi tu kod nas i obavlja pregled. Ceo sistem je napravljen tako da pacijent ne šeta od ambulante do ambulante, već se sve reši na jednom mestu.

Naša sagovornica kaže da se neretko dešavalo da pacijenti, usled teškog i hitnog stanja, moraju biti zbrinuti i operisani pre testa na virus korona. Dok se rezultat ne sazna, lekari bolesnika tretiraju kao da je pozitivan.

- To su uglavnom slučajevi saobraćajnog traumatizma, akutnog infarkta, neke vrste anemije, tegoba sa slepim crevom, plućne embolije... Oni odavde idu tačno utvrđenim putevima u izolaciju na hirurško i internističko odeljenje, tu ostaju dok ne dobiju test. Važno je napomenuti da niko neće biti odbijen, samo moramo da znamo ko sa sobom nosi epidemiološki rizik.

Dešavalo se da ljudi dođu na pregled, a na prijavnici prećute da su doputovali iz inostranstva ili da kašlju, pa tačne informacije daju u nekoj od ambulanti. Međutim, zahvaljujući "duploj kontroli", ti ljudi se automatski vraćaju u trijažni deo.

- Bitno je da pacijenti znaju da veliki broj tegoba zbog kojih dolaze u Urgentni mogu rešiti u domovima zdravlja, i to mnogo brže. To su bolesnici koji se žale na visok pritisak, ili imaju povrede poput oguljotina koje mogu da se previju u domu zdravlja. Tako bi nam omogućili da se maksimalno posvetimo hitnim slučajevima. Ali veliki je broj takvih ljudi koji nam dolazi svaki dan. Pre tri godine smo radili sedmodnevno istraživanje i zaključili da je oko 65 odsto bolesnika koji nam dolaze, po boji, "zeleno", odnosno najnižeg reda hitnosti, koji su pregled mogli da obave u svom domu zdravlja.