ISPOVEST SLAVICE JANIĆIJEVIĆ: Ubili su mi u žitu brata, oca i strica, Britanci nisu hteli da ih zaštite
BORIM se. Pričam i dalje o njima. A sećanja su nepromenjena.Živeti bez oca, brata i stričeva je preteško.
Foto D. Zečević
Pogotovu bez brata. Ne mogu da se pomirim što su tako ubijeni na pravdi Boga.
Slavici Janićijević Popović (48), iz Krajišta, kod Lipljana, najteži je, najcrnji je 23. jul. Dan kada je ostala bez najmilijih i kada je Staro Gracko pre 21 godinu ostalo bez četrnaest meštana. Bez 14 Srba. Ubijeni su svirepo, mučki dok su sakupljali pšenicu na njivama kraj sela. U "krvavoj žetvi" u popodnevnim satima tog kobnog 23. jula 1999. godine njih četrnaest žetelaca je masakrirano.
- Još ne znamo ko je počinio taj zločin. Ali znaju britanski vojnici Kfora koji su bili zaduženi za bezbednost. Njih su naši meštani, prethodno, pet dana molili da ih obezbeđuju tokom žetve. Čekali su njihovu zaštitu, ali žito je bilo prezrelo i više nije moglo da čeka. Četrnaestoro najhrabrijih krenulo je u popodnevnim satima u njive i nije se vratilo. Nikada ih više nismo videli. Čak ni u sanducima - jecaji potresaju telo ove hrabre, ali krhke žene.
Foto Radio KiM
U kući u Gračanici, gde sa suprugom i trojicom sinova pokušava da zaceli rane za najrođenijima, iznosi nam slike stradalnika. Otac Momčilo (43), stričevi Mile (39) i Slobodan (32), brat Novica (17)... Govori nam da brata Novicu nikako ne može da odagna iz misli. On je bio najmlađi među žeteocima. Ubijen je na pragu punoletstva. Za dva dana trebalo je da proslavi osamnaesti rođendan. Radovao se rođendanskom slavlju i poklonima koje nije dočekao.
- Oni su masakrirani. Zločinci su im prišli blizu, nisu stigli ni da pokušaju da se odbrane. Čuli smo čak da su ubice bile obučene u uniforme Kfora. Zato su možda i pomislili da su vojnici došli da ih zaštite - dok suza suzu stiže, Slavica ne prestaje da okrivljuje vojnike Kfora koji rodbini nisu dali ni da se oproste od najrođenijih.
OPELO SLUŽIO PATRIJARH PAVLE
UBIJENE meštane sahranili su posle tri dana na seoskom groblju, a prethodno im je služeno opelo u centru sela uz lelek i plač neutešnih rodbine i meštana.
- Gde god sam se okrenula videla sam crninu. Opelo našim stradalnicima služio je tada patrijarh Pavle - priseća se Slavica dok pokazuje čitulju sa slikama i imenima ubijenih žetelaca.
- Britanski vojnici koji su bili nadležni za teren oko Lipljana nisu dozvolili čak ni da ih sahranimo u sanducima koje je poslala Vlada Srbije, već su ih sahranili u limenim. Verovatno da ne vidimo koliko su njihova tela unakažena - s teškom mukom nastavlja da govori Slavica.
Svaka druga rečenica ove žene je pitanje. Pitanje zašto su njeni brat, otac i stričevi ubijeni. Ali, i ostali žitelji Starog Gracka. Andrija Odalović (24) jedinac. Braća Živić, mladi ljudi, roditelji...
- I na sav naš bol, ni spomenik ne možemo da podignemo na groblju u Starom Grackom, gde su proteklih godina Albanci često postavljali bombe i nagazne mine. Zato se svakog 23. jula, okupimo kraj spomen-ploče sa imenima naših najmilijih - kaže Slavica.