KO SU LJUDI SA SKRIVENIM IMUNITETOM? Možda ste baš vi imuni na virus korona

Ukratko, iako su se antitela pokazala kao jedini način da steknemo imunitet, čini se da ona neće imati vodeću ulogu, te da možda postoji druga vrsta imuniteta na koju bi trebalo da mislimo.

Radi se o enigmatičnom tipu belih krvnih zrnaca, odnosno T-ćelijama, koje bi mogle biti značajnije od antitela. Iz uzoraka T-ćelija, naučnici sa Kings koledža u Londonu su došli do podataka da su one posebno prilagođene za detekciju proteina na površini korona virusa SARS-CoV-2.

ŠTA SU UOPŠTE T-ĆELIJE?

T-ćelije su inače vrsta imuno ćelija čija je glavna svrha identifikovanje i ubijanje invazivnih patogena ili zaraženih ćelija. To čine pomoću proteina na svojoj površini, koji se mogu vezati za proteine na površini štetnih patogena koji su ušli u organizam.

Svaka T-ćelija je visoko specifična - postoje milijarde mogućih verzija njihovih površinskih proteina, koje samim tim prepoznaju i milijarde različitih patogena.

Budući da T-ćelije mogu ostati u krvi godinama nakon infekcije, one takođe doprinose i dugoročnoj memoriji imunog sistema i omogućavaju mu brži i efikasniji odgovor kada su izloženi starom neprijatelju.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi inficirani korona virusom imaju tendenciju da poseduju T-ćelije koje mogu naciljati virus, bez obzira na to da li su iskusile prethodno njegove simptome. Takođe, ispostavilo se da su neki ljudi koji su već preležali kovid bili negativni na serološkom testu na antitela, a pozitivni na testu za T-ćelije koje mogu da identifikuju virus.

To je dovelo i do sumnje da bi neki nivo imuniteta protiv kovida mogao biti dvostruko češći nego što do sada to znamo.

T-ćelije prepoznaju kovid čak i kada se nikada nisu srele sa njim?

korona virus, zaraza, virus

Najbizarnije od svega bilo je to što su istraživači saznali tokom testiranja T-ćelija na kovid. Neki ljudi su imali postojeći stepen otpornosti na virus iako nikada pre toga nisu njime bili zaraženi. I to čak nije bila ni mala brojka već je 40 do 60 odsto neeksponiranih pojedinaca imalo ove ćelije.

Zanimljivo je da virus HIV-a vrši svojevrsni genocid nad T-ćelijama, ulazi u njih i sistematski ih tera na samoubistvo. Samim tim, T-ćelije nisu sposobne da se bore protiv HIV-a i on doživotno ostaje u organizmu.

Ali, u slučaju kovida, ovo se ne dešava tek tako već je vrlo jasno da postoji imunološki odgovor T-ćelija. Jedna teorija jeste da se T-ćelije preusmeravaju tamo gde su najviše potrebne - na primer, ako je bolest otišla na pluća, tamo se aktiviraju i T-ćelije u odbranu. Ali, mnogo njih i umire.

- Autopsije nad preminulima od kovida pokazuju nekrozu, odnosno vrstu truljenja određenih tkiva, posebno u oblasti slezine i limfnih žlezda gde one obično žive - kaže dr Adrijan Hajdaj, profesor imunologije na Kings koledžu u Londonu dodajući da nije sigurno da li kovid, baš kao i HIV ipak ubija određeni deo T-ćelija ili su se one aktivirale samo tamo gde su bile potrebne.

Dr Hajdaj ukazuje na eksperiment sproveden još 2011. godine kada su miševi izloženi SARS-u. Prethodna istraživanja pokazala su da je virus pokrenuo proizvodnju T-ćelija koje su bile odgovorne za uklanjanje infekcija.

Sledeću studiju su pak, izvršili kada su isti miševi ostarili, te se pokazalo da je njihov T-ćelijski odgovor bio znantno slabiji.

- Ovo je atraktivno zapažanje koje može da objasni zašto su stariji pojedinci podložniji kovidu. Posle 30. godine počinje da se smanjuje timus, žlezda koja je važna u proizvodnji ćelija, pa se tako i svakodnevna proizvodnja T-ćelija znatno smanjuje - istakao je.

ALI ŠTA SVE TO ZNAČI ZA NAŠ IMUNITET?

Činjenica da korona virusi mogu da dovedu do trajnih T-ćelija je ono što je nedavno inspirisalo naučnike da provere stare uzorke krvi uzete od ljudi između 2015. i 2018. godine da bi videli da li one mogu da prepoznaju kovid. To se dogodilo i dovelo do saznanja da su njihovi imunološki sistemi naučili da prepoznaju korona virus SARS-CoV-2 jer su se u prošlosti sretali sa virusima sa sličnim površinskim proteinima.

Dešifrovanje važnosti T-ćelija nije samo stvar akademske radoznalosti već se ova saznanja i te kako mogu uperiti u pravljenje prave vakcine i lečenje obolelih.

(Telegraf.rs)