INTERVJU SA PROF. SANJOM RADOJEVIĆ ŠKODRIĆ: Stiže 345.000 doza vakcine protiv gripa

U toku su, kaže, i pregovori o nabavci dodatnih količina.

Cilj je da se protiv sezonskog gripa vakciniše što veći deo populacije, kako bi se izbegle ozbiljne posledice do kojih bi moglo da dovede ukrštanje influence i kovida 19. Predsednik Vučić najavio je da će biti vakcinisano dva miliona stanovnika. Neki od epidemiologa su, međutim, već "izašli" s procenom da će biti dobro ako dosegnemo dupli broj vakcinisanih u odnosu na prethodne godine, što bi bilo oko 700.000 zaštićenih.

* Koliko će Srbija tražiti dodatnih vakcina protiv gripa?

- Takvu procenu će dati Institut "Batut" i Krizni štab za zdravstvo, a mi smo već obezbedili 344.920. doza RFZO je zaključio okvirni sporazum sa "Farmalogistom" za četvorovalentnu vakcinu protiv gripa za starije od tri godine. To je vakcina proizvođača "Abot" po ceni od 795 dinara. "Torlak" je zaključio okvirni sporazum s kompanijom "Sanofi Pasteru" za četvorovalentnu vakcinu protiv gripa za uzrast od šest do 36 meseci, koja košta 1.194 dinara po dozi.

Kakve su sada uopšte mogućnosti da dobijemo još vakcina?

- Mi smo u martu počeli da radimo na tome. Obezbediti dodatne količine bilo koje vakcine je veoma teško, jer se plan proizvodnje vakcina i lekova na nivou centrala svih kompanija pravi početkom godine. U skladu sa tim opredeljuju se količine za svaku zemlju. Zato nam u dobijanju svake dodatne, makar minimalne količine mnogo pomažu naši prijateljski odnosi sa državama. Mnogim zemljama su smanjene količine vakcina iz centrala farmaceutskih kompanija, a nama su u ovom trenutku zagarantovane sve uz povećanje od 20 odsto.

Da li je za to obezbeđen novac?

- Ni tender, ni finansiranje nisu problem. Na početku pandemije, zajedno sa Ministarstvom finansija, napravili smo stabilnu i dugoročnu finansijsku strategiju za vreme kovida 19.

Šta će biti nabavljeno od lekova za sezonski grip?

- Očekuje se da će se sezonski grip pojaviti na jesen, kada se očekuje i drugi talas kovida 19. Zato je važno da, pored vakcine, postoje i drugi lekovi, kao što je "tamiflu". U procesu smo obezbeđivanja većih količina ovog leka, koje će zadovoljiti potrebe apoteka i zdravstvenih ustanova, što do sada nije bio slučaj.

Zbog epidemije, RFZO sada mora da obezbeđuje i vitamine.

- Da, važno je da, osim antivirusnim lekovima, tržište bude snabdeveno i suplementima, na primer vitaminima C, D i A i cinkom i selenom. Kao i "tamiflu", vitamini su se uglavnom obezbeđivali preko apoteka, ali od pojave kovida moramo da vodimo računa da i u zdravstvenim ustanovama postoje dovoljne količine. Sreća je što imamo domaću proizvodnju vitamina za parenteralnu primenu, odnosno u vidu injekcija i infuzije. Sirovine za proizvodnju koje mogu da zadovolje potrebe za naredne dve godine obezbeđene su još u martu.

Uspevamo li da ispratimo izmene terapijskih protokola za kovid?

- Mi već imamo osmu verziju protokola, a neke zemlje i dvadesetu. RFZO mora brzo da se prilagođava: struka procenjuje koji lekove su potrebni, a RFZO ih nabavlja i plaća. Ako ispustite jedan dan u analizama ili praćenju stanja na tržištu lekova, posledice mogu da budu nesagledive. Kada je preporučen lek "hidroksihlorokin", morali smo da brzo nabavimo dodatne količine ovog leka u situaciji kada su gotovo sve zemlje zabranile izvoz, ne samo lekova, nego i supstanci za njihovu proizvodnju, a u isto vreme su se otimale za hlorokin i "hidroksihlorokin". Jedini izlaz je bila domaća proizvodnja.

Da li leka koji je tada proizvela "Galenika" još ima dovoljno?

- Ima. Domaća proizvodnja "hidroksihlorokina" je bila spas ne samo u početku prvog talasa, nego i sada, u ovom najtežem piku. Imamo obezbeđene količine i za drugi talas.

Za terapiju kovida 19 koristi se još mnogo lekova.

- Mi smo među prvima uspeli da nabavimo "favipiravir", i to isključivo zahvaljujući prijateljskim vezama sa NR Kinom. I izuzetno važan lek u protokolu je i "tocilizumab". To je primer leka za koji su se promenili protokol lečenja i njegovo mesto u lečenju, pa smo onda u izuzetno kratkom vremenu morali da obezbedimo i dodatne količine. Kako se protokoli menjaju, neki lekovi koje je preporučivao SZO postaju nepotrebni, za druge se traže dodatne količine, pa postoji rizik nabavke prekomernih količina lekova, što smo, na sreću, izbegli dobrim planiranjem.

Koliko je, u situaciji kada ih svi traže, teško nabaviti lekove?

- Potražnja na globalnom nivou je velika, a zadovoljavanje potreba tržišta i opredeljivanja količina za svaku zemlju ne zavisi samo od potreba te države, broja obolelih, već se uzimaju u obzir i drugi kriterijumi, kao, na primer, redovno izmirivanje obaveza za lekove prema dobavljačima. EU je tek sada donela odluku da se tenderi za lekove za kovid centralizuju, a mi imamo centralizovane nabavke još od 2019. godine. Mnoge zemlje, zbog pasivnosti u praćenju, pregovorima ili izmirivanju obaveza prema kompanijama uopšte nemaju sve potrebne lekove, ili ih nemaju u dovoljnim količinama. Na primer, u Hrvatskoj najavljuju mogućnost da će dobavljači prestati sa isporukom lekova zbog neredovnog plaćanja, a u Makedoniji je zbog nedovoljnih količina lekova postojalo starosno ograničenje za njihovu primenu.

Šta nam je u tom smislu pokazala ova situacija sa pandemijom?

- Najviše to da nije dovoljno imati samo finansijska sredstva, već su važni i politički i poslovni odnosi sa drugim zemljama. Zahvaljujući tome, kao i zalaganjem predsednika Vučića, u više navrata smo uspeli da obezebedimo kako lekove, tako i zaštitnu opremu i druga neophodna medicinska sredstva. Mi od početka pandemije imamo stabilno snabdevanje lekovima, što u ovoj situaciji uopšte nije lako.