LEKARI U ARENI NA PRVOJ LINIJI FRONTA: Najveća dvorana postala poprište borbe za ljudske živote

Službeni naziv za "Štark arenu" sada je Privremena vojna bolnica. Suštinski, to je prava ratna bolnica, u kojoj svi rade s punom kocentracijom, bez prestanka da bi reagovali trenutno i na najmanju promenu stanja svakog bolesnika. Njih ima iz cele Srbije, a ovih dana ih je najviše stiglo iz Užica, Požege, Prijepolja, Nove Varoši.

- Moja smena traje od šest ujutro do 11 noću, ako nema nepredviđenih situacija, koje nisu retkost - kaže pukovnik dr Veljko Milić, iskusni internista sa VMA, sada koordinator bolnice u "Areni", kada nas je primio u medicinskom štabu u "zelenoj zoni". Reč je o stručnjaku sa ogromnim iskustvom koji se sretao sa najopasnijim infektivnim bolestima tokom učešća u četiri misije naših vojnih lekara u Africi.

- Korona je potpuno neuobičajen virus o kome učimo kroz borbu protiv njega i zato ne smemo da propustimo nijedan detalj - kaže dr Milić. - Za razliku od privremene bolnice na Beogradskom sajmu, gde su uglavnom bili ljudi bez simptoma, "Arena" je prava bolnica sa ozbiljnim pacijentima. Oni moraju da primaju terapije i budu pod neprestanim nadzorom. Ovde se smeštaju ljudi čije je stanje stabilno, koji su pokretni i osnovni životni parametri im nisu ugroženi, ali kod korone sve može neočekivano da se promeni. Zato moramo neprestano da pratimo stanje svakog od njih, da bismo trenutno reagovali, ako se pogorša. Takve pacijente odmah šaljemo u odgovarajuću bolnicu.

Tokom poslednja tri dana broj primljenih bolesnika se stabilizovao i lekari se nadaju se da neće rasti, jer su ljudski resursi napregnuti.

- Materijala imamo dovoljno, snabdevanje nam je odlično, ali svi ljudi su nam u prvoj liniji, nema pozadine, nema rezervi, Zato pomno pazimo da se neko od nas ne zarazi, jer bi to ugrozilo ceo sistem bolnice - kaže dr Milić, dok navlačimo skafandere za ulazak u "crvenu zonu", unutrašnjost dvorane, podeljene panelima na tri bolnička odeljenja.

Znoj već posle nekoliko minuta počinje da curi niz leđa pod skafanderom, ali niko od lekara i tehničara, koji su neprestano u pokretu, ne pokazuje da mu je rad u takvoj odeći težak.

- Kada preguraš prvu krizu posle ti je fino, prosto ti je neprijatno kad skineš skafander - veselo dobacuje jedan od medicinara posmatrajući naše početničke muke.

Smeh ispod maske i vizira zvuči potmulo, a zvuk sopstvenog disanja zaglušuje.

Lekari i tehničari provode po četiri sata u tom plastičnom oklopu neprestano obilazeći pacijente koji su raspoređeni na vojničkim krevetima u tri odeljenja na borilištu arene. Oni mogu da se šetaju, imaju uređenu trpezariju, čista kupatila i toalete.

Medicinari u skafanderima u "crvenoj zoni" tokom četiri sata smene ne mogu da idu u toalet, nemaju pauze za hranu, vodu. Oni moraju da ostanu hermetički izolovani da bi se eliminisala i najmanja mogućnost da se virusom zaraze.

Pacijenti u bolesničkim sobama formiranim od panela deluju neočekivano smireno i opušteno, iako znaju da su ozbiljno bolesni.

- Doktore, ovaj pasulj za ručak je bolji od antibiotika - dobacuje veselo pacijent iz Beograda. On je osmi dan u "Areni", kao njegov prijatelj iz Obrenovca koji šeretski predlaže da se sa poboljšanjem opšteg stanja pređe u zajedničke sobe.

Kada su pacijenti na skafanderu umesto imena lekara videli natpis "Novosti" uozbiljili su se i uglas počeli da hvale ljude u belom, koji brinu o njihovim životima, a čija lica i ne vide tokom minimalno dvonedeljnog lečenja:

- Svi od prvog do poslednjeg lekara i tehničara su izuzetni ljudi, naši heroji. Neverovatno je koliko predano brinu o svakome od nas. Neprestano nas obilaze, mere temperaturu, proveravaju kao se osećamo. Na početku smo bili zabrinuti, ali sada verujemo da ćemo brzo ozdraviti.

Od ulaska u "Arenu" sa pacijentima neprestano rade psiholozi, jer ljudi dolaze preplašeni i zbunjeni mnoštvom informacija.

- Psihološka pomoć im se ukazuje sve vreme jer su često zaraženi i članovi porodica koji leže u nekoj od drugih kovid-bolnica. Ništa ne prepuštamo slučaju - priča nam dr Milić, dok obilazak improvizovane bolnice svaki čas prekida da bi porazgovarao sa nekim od pacijanata.

STIŽE MREŽA ZA KISEONIK

KADA je ekipa "Novosti" u ponedeljak posetila "Arenu", u njoj je ležalo 236 pacijenata, od kojih je 150 primalo infuziju. Oni kojima je bio nephodan kiseonik, primali su ga iz maski priključenim na boce, dok su se obavljale poslednje pripreme za postavljanje mrežne instalacije za spasonosni gas.

Ona će omogućiti da se svaki pacijent na svakom od 360 kreveta u slučaju potrebe priključi na kiseonik u roku od nekoliko sekundi.