DR JELENA MARTINOVIĆ ZA “NOVOSTI”: Deca imaju "ključ" za kovid 19

Najveći broj ljudi koji su preminuli u Francuskoj, gde živim i radim, imao je više od 70 godina.

To, u razgovoru za "Novosti", ističe dr Jelena Martinović, poznati pariski genetičar i fetalni patolog, koja danas, po pozivu francuskog profesora poznatog po tome što je doveo do rađanja prve bebe iz epruvete, vodi odeljenje fetalne patologije Univerzitetske bolnice "Antoan Bakler" u Klamaru, a član je i Sekcije za humanu reprodukciju SANU.

Dugo ste radili u svetski čuvenoj francuskoj dečjoj bolnici "Neker". Da li je tačno da deca ređe dobijaju koronu?

- To je apsolutno tačno. Deca ne samo što se manje razbolevaju, nego i ređe imaju teške oblike ove bolesti. Što su mlađa, to je manji rizik da se inficiraju. Zato ne treba toliko da se bojimo zaražavanja dece, a i škole bi trebalo normalno da se organizuju od septembra. Naravno, uz mere distanciranja. Moramo da se navikavamo, jer će ovakvi virusi postati češći u budućnosti.

Koliko dece ima u bolnicama?

- U trenutku kada je u Francuskoj bio najveći udar, u aprilu, na respiratorima je bilo više od 7.000 odraslih, a dece svega tridesetak. Dva deteta su umrla, od toga je jedno imalo urođene imunološke probleme. Drugom detetu, devojčici od 16 godina, koja je preminula u "Nekeru", nije bio dijagnostikovan bilo kakav komorbiditet, i njen slučaj zaista ostaje nejasan. Čak ni hronična respiratorna oboljenja, kao što je astma, kod dece ne pokazuju bilo kakvu tendenciju ka češćim zarazama i težim formama kovida.

Kako se to naučno objašnjava?

- Ogroman broj studija je u toku. Postoje različite pretpostavke. Jedna je da su mališani u stalnom kontaktu s mnogobrojnim virusima, preko druge dece, i da ih ta vrsta ukrštenog imuniteta čuva od korone. Zna se da kovid 19 u organizam ulazi preko ćelijskog receptora koji se nalazi u respiratornom traktu, pa je druga pretpostavka da je on kod dece manje osetljiv, ili manje izražen.

Kako se korona kod njih manifestuje?

- Kao i odrasli, i deca, njih oko trideset odsto, imaju potpuno asimptomatske forme. Kao tipičan simptom, mogu odjednom da osete gubitak mirisa i ukusa, da im pomalo curi nos, da imaju temperaturu nekoliko dana... Mogu da imaju i digestivne tegobe. Postoje, takođe, kožne promene oko noktiju koje liče na promrzline. Sve to može da potraje nekoliko dana, a smiruje se uglavnom paracetamolom. U slučajevima kada je temperatura izrazito visoka, onda bi trebalo zvati lekara. Bitno je da dete ostane kod kuće i da se spreče kontakti sa drugom decom u periodu od sedam do 14 dana posle prvih simptoma.

Deca su, čak i kad obole od virusa korona, otpornija?

- Dečji organizam se mnogo lakše izbori sa kovidom, i to, zasada, ostaje enigma. Kao specijalista fetalne medicine, mnogo sam radila na temu kovida u trudnoći, naročito po pitanju mogućnosti vertikalne transmisije, odnosno prenosa sa majke na plod. Za razliku od virusa MERS, koji je izazivao mnogo više teških komplikacija kod trudnica, pobačaja i smrti ploda, kod kovida su izuzetno retki slučajevi kada su novorođenčad bila pozitivna. U mojoj bolnici se rodilo više takvih beba, čak i od majki koje su bile na raspiratorima. Zaražene bebe su imale neurološke i respiratorne probleme, ali su simptomi kod njih iščezli za 24 do 48 sati. Organizam beba očigledno ima imunitet koji je nama i dalje nepoznat.

Koliko je kovid 19 povezan sa tzv. kavasaki sindromom, i šta je to?

- Reč je o nekoj vrsti šok sindroma koji se pojavljuje u izuzetno malim procentima, najčešće kod dece uzrasta od tri do šest godina. Zasada je nejasno kolika je i kakva veza sa kovidom. U Francuskoj je do sada, od marta, bilo registrovano pedesetak slučajeva kavasaki sindroma kod dece. Pojavljivao se nekada posle preležanog kovida. Iz kog razloga, ostaje nejasno. Liči na citokinsku oluju kod odraslih, koja se javlja desetak dana po izbijanju bolesti i koja je odnela ogroman broj života odraslih u Francuskoj. Ali, za razliku od kovida, postoji tretman imunoglobulinima. Od ovog sindroma je umrlo dvoje dece u Engleskoj, a nijedno u Francuskoj.

Kao neko ko provodi mnogo vremena u laboratoriji, šta mislite o teorijama da je ovaj virus nastao u epruveti?

- Većina naučnih krugova danas smatra da je poreklo ovog virusa prirodno. I ja u to verujem. Bez obzira na debatu, i to što su neki stručnjaci na visokom nivou, kao profesor Montanje, smatrali da postoje genetske modifikacije na virusu, to do sada apsolutno nije dokazano.

Verujete li u više talasa i sezonski karakter korone?

- Iako je u početku postojala nada, sezonski karakter po svoj prilici ne postoji. To nam pokazuje trenutna situacija na južnoj hemisferi, kao i na Bliskom istoku, gde su temperature izuzetno visoke. Drugi talas je apsolutno moguć.

Da li je ovo u Srbiji drugi talas?

- Mislim da je i dalje reč o prvom talasu. Još nismo došli do drugog.

Mnogo se polemiše oko lekova kao što su hlorokin, "remdesivir" i drugi. Šta mislite o takvim tretmanima?

- U situaciji kada je vladala potpuna nepoznanica, mnogi su u njima videli nadu. Naročito se mnogo nade polagalo u "hidroksihlorokin", koji je jeftin lek. Međutim, nema nikakvog razloga da se veruje da on dovodi do poboljšanja. Kod težih pacijenata je bio bez ikakvog naročitog dejstva, kao i "remdesivir". Nova studija govori o eventualnom smanjenju smrtnosti kod teških slučajeva na respiratorima upotrebom leka "deksametazon". Ostaje da se vidi koliko je to tačno.