DR SERGEJ BOLJEVIĆ ZA “NOVOSTI”: Čipovi u vakcini su tragične teorije, nikada nećemo saznati da li je kovid 19 napravio čovek

Tobože bi te informacije mogle da koriste kompanije koje su proizvele vakcinu. Ako o tome govori jedan čovek ili grupa ljudi, onda se valja zapitati o njihovom mentalnom zdravlju. Ali ako ta priča o čipovanju postane tema za celo društvo, onda je to tragedija!

Kaže ovo, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", dr Sergej Boljević. Ugledni profesor Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta "I. M. Sečenov" kategorički tvrdi da čipovanje pomoću vakcine nije moguće, odnosno da je tehnološki neizvodljivo.

- Još niko nije sposoban da napravi čip koji bi se mogao staviti u vakcinu, i sve priče o tome su najobičnije spekulacije. Ne postoji čip koji bi u tečnom stanju mogao da se ubaci u čovekovo telo. To je besmislena fantazija - objašnjava profesor Boljević.

* Zašto se digla buka povodom toga i zašto se širi strah od vakcine kad već živimo sa čipovima?

- Za tu lažnu paniku odgovorni su mediji. Svi koji koriste mobilne telefone moraju da shvate da su čipovi odavno ušli u naš život. Vlasnici mreža mobilne telefonije mogu da prate vlasnike telefonskih brojeva, i to ne samo šta govore, nego i gde se kreću. Ja ne znam nikoga ko je prestao da koristi telefon jer putem njega mogu da vas prate ili prisluškuju.

* Uplašeni od čipovanja mogu reći da telefon nije u organizmu, pa nije toliko opasan kao čip koji bi se ubacio pomoću vakcine...

- Postoji samo dobrovoljno implantiranje, dakle ubacivanje čipova pod kožu. Ti čipovi pomažu ljudima u održavanju njihovog zdravlja. Zahvaljujući njima održavaju se određeni impulsi koji pomažu čoveku da se izbori sa bolešću koja ga muči. Ali savremena medicina to radi u dogovoru sa pancijentom kome te metode lečenja olakšavaju život. Najiskrenije savetujem preplašenima od čipova da se ne opterećuju tim pričama, nego da sačekamo da vakcina počne da se proizvodi.

* Univerzitet na kojem vi radite testira vakcinu. Kakvi su dosadašnji rezultati?

- Više ruskih instituta napravilo je vakcine i prva ispitivanja bila su uspešna. I na Sečenovskom medicinskom univerzitetu u Moskvi, pod rukovodstvom rektora Petra Glibočke, uspešno je testirana vakcina koju je napravio Institut "Gamalei". Klinička ispitivanja vakcine na dobrovoljcima uspešno su sprovedena i u vojnoj bolnici "Burdenka". Već na jesen bi trebalo da počne proizvodnja te vakcine. Onima koji se plaše da prime vakcinu u kojoj je, tobože, nekakav čip, predlažem da uzmu rusku, jer ga u njoj garantovano neće biti. Ponavljam, najvažnije je da vakcina bude bezopasna i efikasna.

* Sada se mnogo govori o tome da li će na jesen naići novi talas korone, a neki veruju i da će on postati sezonski. Šta vi mislite?

- Objektivno govoreći, sve prognoze o tome hoće li se ponoviti epidemija na jesen date su na osnovu iskustava koja su lekari imali sa drugim virusima. Daj bože da su u pravu oni koji prognoziraju da će virus oslabiti i da neće biti opasan kao sadašnji. Ali to je samo prognoza koja se može ostvariti, ali i ne mora.

* I dalje nije jasno da li je ovo prirodni virus ili je izašao iz neke laboratorije...

- U istoriji čovečanstva bilo je mnogo virusnih pandemija. Od njih su umirali milioni ljudi. Mi danas živimo sa mnogim virusima i čovek je naučio kako da se od njih štiti. I sada, nakon što smo u poslednjih 10--15 godina napravili veliki naučno-tehnološki napredak - a medicina je zahvaljujući tome mnogo napredovala - pojavio se nevidljivi neprijatelj koji nas opasno napada i stavlja pod sumnju sve što smo do sada napravili. Da li je ovaj virus stvoren prirodnim putem ili ga je napravio čovek, mi verovatno nećemo nikada saznati.

* A šta je nesporno jasno?

- Ovaj virus ima sposobnosti daleko veće nego bilo koji drugi poznati virus, pa bismo ga mogli nazvati supervirusom. Ako je ovaj supurvirus napravila priroda, onda se treba zapitati zašto je to uradila. A ako ga je napravio čovek, onda se postavlja pitanje s kojim ciljem. Ja teško mogu da poverujem da nam današnji naučno-tehnološki razvoj dozvoljava da napravimo jedan takav virus. S druge strane, ako je neka laboratorija u svetu i napravila ovaj virus, onada je logično da je ona trebalo istovremeno da napravi i njegov antidot, protivotrov. A tri zemlje koje imaju laboratorije koje su teoretski gledajući mogle da naprave ovakav virus - Kina, Italija i SAD - najviše su postradale od njega.

* U čemu se ovaj virus razlikuje od prethodnih?

- Do 2002. godine virusi korona su smatrani uzročnicima koji izazivaju blage bolesti gornjih disajnih puteva sa izuzetno retkim smrtonosnim slučajevima. Krajem 2002. godine pojavio se virus korona (SARS-CoV), uzročnik SARS-a, koji je izazvao teški akutni respiratorni sindrom kod ljudi. U 2012. godini svet se susreo s novim virusom korona MERS (MERS-CoV), uzročnikom respiratornog sindroma na Bliskom istoku. Svi su slučajevi geografski povezani s Arabijskim poluostrvom, čak 82 odsto slučajeva prijavljeno je u Saudijskoj Arabiji. Novi virus korona SARS-CoV-2 je rekombinantni virus između virusa korona šišmiša i virusa korona nepoznatog porekla. Od njegove strukture mi znamo 80 odsto, ali ostatak nam je nepoznat. Tih 20 odsto strukture je zasada velika enigma za našu nauku.

* Jedan broj naučnika smatra da je važno da se što pre proizvede vakcina, dok se drugi protive žurbi jer ona može da naškodi. Šta mislite o tome?

- Minulih meseci smo se svačega naslušali. Od toga da je epidemija lažna, da kovid 19 ne predstavlja nikakvu opasnost, pa do onih katastrofičnih. Ja mislim da je situacija ozbiljna i da život pokazuje da se moramo pridržavati mera samozaštite. Pristalica sam toga da treba da prođe potpuni proces istraživanja vakcine, dakle bez žurbe, jer se ne sme naškoditi primaocu vakcine. Važno je da znamo kakav je njen efekat u dugoročnom periodu, od najmanje dve godine. Odluka kada će se pojaviti vakcina ne bi trebalo da bude politička. Istovremeno treba raditi i na protivvirusnoj terapiji.

* Kako komentarišete što su pojedini naučnici i lekari počeli da predlažu lečenje lekovima kojima se leče druge bolesti?

- Lek koji se ranije koristio protiv malarije, a koji su neki lekari nedavno hvalili kao efikasan i protiv korone, pokazao se kao dosta toksičan. A što se tiče starog leka deksametazona, za koji u Britaniji neki lekari kažu da se pokazao efikasan, nameće se pitanje zašto samo on a ne i preparati iz grupe glukokortikoida. Rusija je nedavno registrovala tri protivvirusna preparata, ali se oni koriste samo kod lakših bolesnika. Kod teških pacijenata lečenje je uglavnom usmereno ne na samu bolest, već na komplikacije koje ona izaziva.

* Kako objašnjavate što mnogi ruski lekari, ali i oni u svetu, tvrde da respiratori slabo pomažu?

- Kao ni za sve virusne infekcije, tako ni za kovid 19 nema još pravog leka. Treba znati da se bolesnik priključuje na respirator kad dođe u vrlo teško stanje, zbog čega su i šanse da preživi male. Nažalost, praksa je pokazala da od 85 do 90 odsto bolesnika koji se nalaze na respiratorima umre.

KLjUČNI UTICAJ UGLjEN-DIOKSIDA

- JOŠ 1994. godine moja naučna grupa je došla do saznanja da visoka zagađenost vazduha snižava kolektivni imunitet. Zato smo mi tada, imajući u vidu povećanje koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu, objavili da nas u budućnosti očekuju reanimacije starih i pojava sasvim novih infekcija. Broj obolelih od kovida 19 je bio znatno viši u onim zemljama koje su imale visoku koncentraciju ugljen-dioksida u vazduhu i industrijski razvijenim zemljama - kaže profesor Boljević.

SAVETI SZO NISU OBAVEZUJUĆI

*A Posle predsednika SAD, koji je napao Svetsku zdravstvenu organizaciju, i ruski lekari se u TV emisijama ismevaju savetima SZO...

- Saveti Svetske zdravstvene organizacvije se baziraju na naučnim podacima koji su, kad je reč o kovidu 19, malobrojni i protivurečni. Valja znati da saveti SZO nisu obavezujući. Svaka zemlja sama odlučuje kako da se bori sa ovom infekcijom.