SIMBOL SLOGE DVAJU BRATSKIH NARODA: Srbi u Ugljeviku, crkvu koju su im ostavili Rusi, šire u manastir
EPISKOP zvorničko-tuzlanski Fotije, sa načelnikom Ugljevika Vasilijem Perićem i rukovodstvom "Rudnika i TE Ugljevik", posetio je manastir Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku, čiji je kompleks u izgradnji.
Foto V. Mitrić
Ruski hram Svetog Aleksandra Nevskog sagradili su ruski vojnici iz sastava međunarodnih vojnih snaga Sfora, koji su bili u mirovnoj misiji u Ugljeviku od 1996. do 2000. godine.
- Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je da ovaj hram bude manastir zbog značaja koje ima - rekao je, za "Novosti", vladika Fotije. - Razgovarali smo sa načelnikom Ugljevika i rukovodstvom "Rudnika i Termoelektrane Ugljevik", da nam pomognu oko obnove manastira, uređenja porte i radova unutar konaka, da bi jednog dana mogao ovde da živi monah i da to bude mesto stalne molitve.
EPISKOP Fotije smatra da je za svako radovanje i poštovanje to što će ovaj manastir biti mesto susretanja pravoslavnih Srba i Rusa.
- Na nekim mestima se podižu spomenici i druga znamenja, a mi želimo da ovaj manastir budesimbol rusko-srpskog prijateljstva. Manastir nas najdublje povezuje, molitva, pokajanje i druge svete tajne naše Pravoslavne crkve - ističe vladika zvorničko-tuzlanski.
PO UZORU NA RUSKE HRAMOVE
IZGRADNjA jednobrodnog hrama počela je 1996. godine po projektu Miće Obradovića iz Ugljevika, a prema uzoru na ruske hramove. Dimenzije hrama su 8,5 sa 5 metara, sagrađen je od drveta, pokriven aluminijumskim limom i ima zvonik sa sedam zvona. Ikonostas i ikone u hramu izradili su ruski vojnici, čija imena nisu poznata. Hram Svetog Aleksandra Nevskog podignut je za potrebe ruskih vojnika stacioniranih u Ugljeviku u okviru mirovne misije u BiH, nakon rata 1992-1995. godine. Posle njihovog odlaska na Kosovo 1999. godine, bogomolja je, po ukazu ruskog patrijarha Alekseja Drugog, pripala Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
Prvi čovek Ugljevika Vasilije Perić kaže da je za sve u ovom delu RS zadovoljstvo što je ovaj manastir značajno istorijsko mesto koje su izgradili ruski vojnici koji su čuvali mir posle odbrambenog rata.
- NAROD Ugljevika je zahvalan ruskim oružanim snagama koje su odmah posle ratnih sukoba bili ovde i čuvali mir. Ovo mesto je mesto duhovnosti srpskog naroda, ali i mesto prijateljstva srpskog i ruskog naroda i zato treba da posvetimo pažnju daljoj izgradnji manastira i proširenju porte. Zahvalni smo episkopu Fotiju, koji je uložio napor da bi manastir bio sagrađen - rekao je Perić, koji je i zamenik predsednika Eparhijskog upravnog odbora Eparhije zvorničko-tuzlanske. Foto V. Mitrić
Čedomir Stojanović, direktor "Rudnika i Termoelektrane Ugljevik", rekao je da će ovaj privredni gigant pomoći dalju izgradnju manastira.
- Poklonićemo i deo zemljišta koji je u posedu naše firme, a upravo je ona najveći dobrotvor za igradnju manastira. Tako ćemo se i u narednom periodu odnositi prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi - kaže Stojanović.