POD MASKAMA NE MOŽEMO DA ČITAMO SA USANA: Svedočenje gluvih i nagluvih Kruševljana - pred ovim izazovima su se našli
NIŠTA nije teže od toga što ne znamo dovoljno o ovoj strašnoj bolesti, kada nas ne razumeju, kada mi vas ne razumemo.
Foto: S. Babović
Sporazumevanje nas koji ne čujemo ništa ili imamo oštećenja sluha sa onima koji čuju nije nimalo lako. Pre epidemije, do zajedničkog jezika mnogi od nas dolazili su čitajući sa usana, ali sada sa zaštitnom maskom - to je nemoguće. Foto: S. Babović
Ovako, za "Novosti", svedoče gluvi i gluvonemi iz Kruševca. Za pet meseci epidemije kovida 19, koja je samo u Rasinskom okrugu uzela 39 života, pred ovim ljudima se našlo mnogo velikih izazova.
- U početku epidemije bilo je mnogo teško. Nedostajale su nam informacije o virusu, nismo znali kako da se ponašamo i štitimo u vanrednom stanju i ta zbunjenost i strah obeležili su naš život u martu - priča, za "Novosti", Ljiljana Radovanović, koja od rođenja ne čuje na desno uvo, dok na levom ima oštećenje od 50 odsto.
RADE I BORE SE
KRUŠEVAČKO Udruženje gluvih i nagluvih osoba jedno je od malobrojnih u Srbiji koja u vreme epidemije realizuju projekat javnih radova pod okriljem Nacionalne službe za zapošljavanje i grada. Od 1. juna, devetoro članova izrađuje dekorativne predmete od jute. Tokom četiri meseca, članovi dobijaju 22.000 dinara naknade, a nadaju se da će uskoro moći i da te suvenire prodaju i tako ulažu u svoje udruženje.
- Potom je javni servis uveo obavezan prenos svih informativnih programa i važnih saopštavanja informacija sa tumačem na znakovnom jeziku. Tada nam je postalo mnogo lakše.
Ono što je počelo da predstavlja ozbiljan problem nisu bile institucije zdravstva, policije, lokalne samouprave, gde članove prate prevodioci sa znakovnog jezika iz Osnovne organizacije gluvih i nagluvih. Noćna mora su im postali vožnja autobusom, kupovina u prodavnici i na pijaci, svaka komunikacija na ulici...
- Većina nas čita s usana, što ne uspevamo kada svi nose zaštitne maske, a one se manje-više već mesecima svuda nose - svedoči Ljiljana, koja je i prvi prevodilac sa znakovnog jezika u Kruševcu sa oštećenjem sluha. Foto: S. Babović
- I oni koji čuju ih nose masku, pa ne možemo da razumemo, a nosimo je i mi. Ponekad i izraz lica može sagovorniku da pomogne da nas shvati. Znamo da tako mora, ali nama je to veliki problem.
DEŽURNI 24 ČASA
UPRAVA i prevodioci Udruženja neprekidno dežuraju. Posla ima stalno, a bilo ga je 24 časa dok su stariji od 65 godina bili u karantinu.
- Našim starijim članovima bila je potrebna pomoć oko nabavke lekova, namirnica... - objašnjava Ivana Đorđević Filipović, sekretar Udruženja. - Imamo starije članove sa hroničnim bolestima i svi se trudimo da budu zaštićeni.
Ljiljana objašnjava i da mnogi pokušavaju da se sporazumevaju tako što na papiru napišu nešto što im treba. I tu opet dolazi do problema kod tumačenja. Maternji jezik ovih ljudi nije srpski, već srpski znakovni i mnoge reči su im nepoznanica. Problem, iz razumljivih razloga, imaju i sa gramatikom.
Najveća želja im je da se ne razbole. Prijem u bolnicu i lečenje doveli bi i prevodioce u opasnost, a bez njih, medicinski radnici ne bi mogli da razumeju pacijente. Kruševljanka Božica Kovačević, sasvim gluva od rođenja, svedoči da su zato shvatili da moraju da budu disciplinovani bez izuzetka: na svakom mestu, sa zaštitnom maskom, rukavicama i na razdaljini od bar metar od svakog drugog. Foto: S. Babović
NEDOSTAJE RAZUMEVANjA
UDRUŽENjE gluvih i nagluvih, koje broji 130 članova, ponudilo je volonterski svoje usluge prevođenja lokalnoj televiziji, kako bi posebno stariji Kruševljani sa oštećenjem sluha, koji ne koriste internet, na vreme dolazili do servisnih informacija. Nisu naišli na razumevanje. Otuda prevodioci i članovi Udruženja koji imaju manja oštećenja lično informišu ostalo članstvo o epidemiji na teritoriji grada.
- Trudim se da živim normalno, kod kuće spremam, čistim svoju zgradu, brinem o porodici, dosta vezem - objašnjava, za "Novosti", Božica.
- Odlazak u prodavnicu je problem, tada uglavnom koristim papiriće sa porukama. Ne razumemo se dobro, ali svi se trudimo. I prodavac i ja.
Zbog vanredne situacije u Kruševcu koja ne dozvoljava okupljanje više od desetoro ljudi, većina od 130 registrovanih članova ne može svakoga dana da dolazi u udruženje. Nedostatak druženja sa ljudima iste sudbine još jedan je udarac za ovu zajednicu.