KORONA U SRBIJI SLIČNA NEMAČKOJ I ITALIJANSKOJ: Kod nas prisutni izvorni sojevi i oni sa mutacijom

Time su se timovi virusologa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, pridružili specijalnim "detektivima" u skafanderima u laboratorijama širom sveta. Svi oni pokušavaju da "raskrinkaju" virus-ubicu, kojim je u 196 zemalja inficirano više od 14 miliona ljudi, od kojih je dosad preminulo njih više od 590.000.

Profesor dr Aleksandra Knežević iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju otkriva, za "Novosti", šta se i na koji način zapravo ispituje:

- Započeta su ispitivanja molekularnih karakteristika sojeva ovog virusa kod naših pacijenata. Ispituju se sojevi virusa dokazani kod pacijenata iz različitih regiona Srbije i u različitim periodima epidemije, počev od prvog slučaja dokazanog 6. marta ove godine.

Ispitivanja novog virusa korona u Srbiji rade se u okviru projekta pod nazivom "Nacionalna studija seroprevalencije i molekularne karakterizacije SARS-KoV-2 tokom epidemije u populaciji Srbije", koji je odobrila i finansirala Vlada Republike Srbije. Nosilac projekta je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a rukovodilac projekta je profesor dr Tanja Pekmezović.

- Molekularna karakterizacija virusa SARS-KoV-2, u okviru ove studije, kao i u studijama u drugim zemljama, radi se metodama sekvenciranja - objašnjava profesorka Knežević. - Ovim metodama određuje se redosled nukleotida celog genoma, jer se mutacije kod ovog virusa javljaju u različitim delovima genoma. Procedura podrazumeva primenu veoma skupe opreme, reagenasa i mnogo rada. Takođe, neophodni su i posebni softverski paketi za analizu ovih podataka.

U svetu se sada sekvencira više od 37.000 uzoraka virusa iz svih krajeva, kako bi se potpuno razotkrila zarazna priroda kovida 19. Odnosno da bi se ogolio njegov genom, a to je zapravo lanac od 30.000 genetskih slova koja sadrže sve što je virusu potrebno da se namnoži i raširi, koji je još u januaru, mnogo brže nego što se očekivalo, otkrio južnokorejski tim profesora Jong-Žen Žanga. Iako su se od tada u ovaj posao uključili mnogi timovi, u najopremljenijim laboratorijama, otkriće profesora Jong-Žen Žanga - da je virus korona 80 odsto identičan SARS-u, još se smatra najvažnijom sekvencom slagalice koja tek treba da se posloži.

Sekvencirajući genom SARS-KoV-2, iznova i iznova, hiljadama puta, naučnici mogu da prate mutacije u genetskom kodu, one "slovne greške" u lancu, kao i kako se on širio. Tako naučni detektivi zapravo pokušavaju da dođu do odgovora na tri glavna pitanja - šta je SARS-KoV-2, kako najbrže i najpreciznije može da se postavi dijagnoza infekcije i nađe lek, i kako može da se napravi vakcina protiv virusa koji je izazvao pandemiju.
- Kod nas je do sada obrađen mali broj uzoraka koji su prijavljeni u svetske genske baze podataka SARS-KoV-2 virusa - objašnjava profesorka Knežević. - Analiza genoma tih do sada obrađenih uzoraka pokazala je da su u Srbiji prisutni sojevi SARS-KoV-2 virusa bez mutacija, kao i oni sa mutacijama. Pored toga, početna uporedna analiza naših sojeva sa sojevima virusa iz drugih zemalja ukazuje na epidemiološku povezanost sa sojevima iz Italije i Nemačke.

Profesorka Knežević kaže da se ispitivanja genoma ovog virusa kod nas nastavljaju, ali su sada malo usporena. Razlog je ponovno pogoršanje epidemiološke situacije u zemlji, zbog čega su virusološki timovi koji rade na ispitivanju maksimalno angažovani u laboratorijskoj dijagnostici kovida 19.

- Analiza genoma sojeva SARS-KoV-2 virusa izolovanih kod ljudi iz različitih zemalja od početka pandemije do danas pokazala je postupno povećavanje genomske varijabilnosti - otkriva prof. Knežević. - Sada je ona oko 15 odsto u odnosu na soj iz Vuhana. To je očekivano s obzirom na to da se radi o RNK virusima, koji su izuzetno varijabilni, odnosno promenljivi. Ove genomske promene su pokazane u različitim genima virusa i mogu da se prate kroz vreme. Zasad je nepoznato da li ove promene utiču na virulentnost virusa. Iz tih razloga je od izuzetne važnosti dalja detaljna karakterizacija sojeva ovog virusa i njegovo praćenje u svim zemljama sveta.