VMA BRINE O PACIJENTIMA: Tvrđava u koju korona ne sme ni da priviri
VOJNOMEDICINSKA akademija je tvrđava pod opsadom. Neprijatelj je pred vratima, nevidljiv i podmukao. Virus. Mikroskopski sitan i smrtonosno opasan. Odbrana već mesecima tvrdokorno brani slabe i nemoćne koji su spas našli na VMA, jednoj od dve bolnice u Srbiji u kojoj pomoć traže svi oni pacijenti koji ne boluju od kovida.
- Samo Beograd ima oko dva miliona stanovnika i čak da se zarazi 10 odsto, to je 200.000 ljudi. A šta ćemo sa ostalih 1,8 milona, ko će njih da leči ako VMA nije bezbedna? Zato korona ovde ne sme da uđe - govori prigušeno kroz masku potpukovnik docent dr Milan Jovanović, načelnik Centra hitne pomoći VMA, komandant bedema medicinske tvrđave.
Maska i higijena nam čuvaju život, kažu na VMA.
- Posle četiri meseca iskustva tvrdim da ako nosite masku i razgovarate sa čovekom koji ima kovid, a nosi masku, nećete se zaraziti. Mi smo imali hitne slučajeve sa koronom koje smo morali odmah da zbrinemo u hitnoj pomoći, ali se nismo zarazili, jer smo strogo poštovali mere zaštite i dezinfekcije. Sada su najopasnije takozvane bezbedne zone. Da pojednostavim, ne skidajte masku ni kada se družite s bliskim prijateljima, jer ne znate sa kime su oni kontaktirali - upozorava dr Jovanović.
Da biste ušli u VMA, morate da prođete kroz njene predstraže pod šatorima u šumarku ispred čuvene bele zgrade na Banjici. Tehničari ispred šatora neprestano upozoravaju pacijente "Držite odstojanje. Stavite maske" i pažljivo motre na njihovo stanje dok ne dođu na red za brzi test na prisustvo virusa korona i analizu krvi.
- Mi smo vojska u belom - kaže kratko Biljana Despotović Jonić, zamenica glavne sestra na VMA. Te krhke žene su heroji borbe protiv kovida, bilo da su u glavnoj zgradi ili idu na ispomoć u kovid-bolnice, i ponekad nedeljama ne vide porodicu. One prihvataju da žive u izolaciji da bi sačuvale život drugih ljudi.
Dr Jovanović stoji ispred šatora i iskusnim okom ocenjuje stanje troje novopridošlih pacijenata. Šapuće tehničaru: "Ovi gotovo sigurno imaju kovid. Neka se odvoje od ostalih".
Čak i ako pacijent prođe brzi test na prisustvo korone, a sumnjiv je lekarima, upućuje se na rendgen srca i pluća, u drugom šatoru. U njemu su spremni i EKG aparat i defibrilator za reanimaciju.
SESTRE I TEHNIČARI
Lekari naglašavaju ulogu svojih tehničara, naročito sestara koje rade u kovid-bolnici na Karaburmi u izuzetno teškim uslovima.- Ko nije probao, ne zna šta znači višesatni rad pod skafanderima u crvenoj zoni. Velika je žrtva tih majki koje su odvojene od dece, čije maturante neko drugi prati na proslavu, i očeva tek rođene dece koju ne mogu da vide. Ali nikom ne pada na pamet da ode sa dužnosti - kaže sestra Biljana Despotović Jonić.
Tek kada se prođu sve ove kontrolne stanice, moguće je ući u zgradu Vojnomedicinske akademije.
Poseta ležećim pacijentima nema. Dok idemo ka liftu blistavo čistim hodnicima, vlada potpuna tišina. Samo se povremeno začuje zvuk trčećih koraka i kotrljanja točkića pokretnog kreveta na kome ekipa žurno transportuje pacijenta. Lift se zaustavlja i ulazimo u konferencijsku salu, gde zaseda medicinski štab srpskog vojnog zdravstva. Oni su sada vojska u ratu. "Novosti" su imale izuzetnu priliku da se upoznaju sa njenim komandantima, koji su nam ukratko predstavili situaciju na srpskom bojištu svetskog rata sa koronom.
- Uprava za vojno zdravstvo je krovna institucija koja organizuje rad svih vojnozdravstvenih ustanova, koje su od početka pandemije ušle u borbu zajedno sa civilnim zdravstvenim sitemom. Naša najviša i najznačajnija ustanova je VMA, a slede vojne bolnice u Novom Sadu i Nišu, vojnomedicinski centri u Beogradu i Centralna apoteka. Mi smo svuda, od vojnih jedinica, do kriznih štabova na svim nivoima. Lečimo ljude sa kovid-infekcijom, kao na Karaburmi, i one koji nisu inficirani, na VMA. Naši timovi su i u beogradskoj "Areni" i pod šatorima u Novom Pazaru, Sjenici, gde god i kad god zatreba - kratko nas je upoznao sa svojim snagama general-major dr Uglješa Jovičić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo.
Od početka pandemije on gotovo da nije video porodicu. Kada nakratko stigne da je poseti, sme da uzme telefon samo krijući od unuke. Ona zna da telefonski poziv znači dedin povratak na bojno polje.
Načelnik VMA pukovnik prof. dr Mirosav Vukosavljević nije tri meseca uspeo da dođe do majke u Čačku. Prijatelje je zaduživao da joj donose namirnice.
- Borba traje i ne smemo da se opustimo ni za trenutak. VMA je pod strahovitim pritiskom, imamo 250 odsto više pacijenata nego u istom periodu prošle godine, od 1. marta do danas pregledali smo 33.948 pacijenata. Pacijenata je 2,5 puta više, ali ne i nas. U stvari, ima nas manje na Banjici, jer imamo 254 ljudi u timovima van VMA. Vojnomedicinska akademija više nije samo na Banjici, ona je srce koje kuca svuda u Srbiji. U Novom Pazaru smo pokazali da, uz neizmernu pomoć 2. brigade Kopnene vojske možemo da za tri sata napravimo bolnicu na dojučerašnjoj livadi - kaže dr Vukosavljević.