JAPANAC KRENUO NA PUT BICIKLOM PA ZAVRŠIO U PIROTU: Čitavu deceniju bez "prebijene pare" krstari zemljom
SVETSKI putnik iz Japana Šogan Kameda (44) biciklom je krenuo na put oko Zemljine kugle pre tačno deset godina bez prebijene pare u džepu ili na računu.
Šogan Kameda Vitomir Ćirić
Gotovo da ne postoji destinacija na Zemlji do koje nije stigao, a nedavno, kada su otvorene granice, u Pirot je prispeo iz susedne Bugarske, gde ga je zatekla korona.
Ušao je, kaže, u Srbiju, konkretno u Pirot, i neplanirano se zadržao. Razlog što je još uvek ovde nisu nikakvi problemi, već njegovo oduševljenje karakterom i osobinama naših ljudi.
JOŠ nije odlučio kada će nastaviti svoje putešestvije, jer, kako kaže, nikuda ne žuri: kilometri i nove zemlje su uvek ispred njega.
- U Bugarskoj sam proveo gotovo tri meseca na autobuskoj stanici u gradu Sandanski, gde su me zatekle vesti o svetskoj epidemiji - priča Kameda. - Ljudi su mi davali hranu, piće i druge potrepštine. Bio sam dobro prihvaćen, ali ovo što sam doživeo u pirotskom kraju, pamtiću do kraja života. Čim me ugledaju na biciklu, građani me ponude hranom, voćem, povrćem, prenoćištem... Za to ne traže ni dinar.
ZASMETALO MU SMEĆE...
JAPANAC Šogan Kameda je pre nekoliko dana na Staroj planini, kod Planinarskog doma, samoinicijativno očistio gomilu smeća koju su napravili nesavesni izletnici.
- Stara planina je prelepa da bi je bilo ko zagadio. Ona se mora sačuvati i ostati takva za buduće generacije. Bez ekologije nema ni života - poručuje ovaj zanimljivi putnik iz Zemlje izlazećeg sunca.
Oduševljen je i time što ovde u centru grada ima potpuno besplatan internet, besplatno punjenje za telefon i što može da komunicira sa svojima u Japanu, ali i sa prijateljima širom sveta.
- Kod nas u Japanu ne postoji ništa besplatno. Ako imaš novčić u džepu ubaciš u automat dobiješ ono što želiš, ako ne - nema ništa. Pojam besplatno gotovo da i ne postoji - iskren je Kameda.
PUTNIK sa dalekih meridijana, koji tvrdi da je pred njim bar još dvadesetak godina putešestvija, proteklih dana u Pirotu nije mirovao. Biciklom je obišao čitav kraj, a onda je odlučio da prokrstari staroplaninskim selima. Desetak dana zadržao se u selu Topli Do, podno Midžora, gde je meštanima nesebično pomagao na rekonstrukciji seoske crkve.
- Stara planina je prelepa, naročito sela. Šteta je što nema mlađih ljudi. Ljudima u Toplom Dolu sam nesebično pomagao. Vrlo su gostoljubivi. Stalno su me nudili hranom i rakijom, a imao sam i prenoćište. Za vreme rada i druženja sa njima, primetio sam da budizam i pravoslavlje imaju nekih dodirnih tačaka. I jedna i druga vera promovišu pomoć putniku namerniku: u hrani, ali i oko prenoćišta, dočeka - zaključuje Kameda.