VITEZOVI SE, POSLE 550 GODINA VRAĆAJU U ZABREG: Meštani odbranili tvrđavu Petrus, koja je sada turistička atrakcija

Uskoro će biti dovršen i film o petruškom vojvodi Crepu, koji je nedaleko odavde 1381. odneo prvu pobedu nad Osmanlijama u Srbiji.

Ovi poduhvati su kruna desetogodišnjih napora meštana Zabrege da sačuvaju svoju i srpsku dragocenu baštinu. Uz tvrđavu Petrus, njen jednako važan a još nedovoljno istražen deo su ostaci dosad otkrivenih pet manastira i šest crkava, deo kompleksa Petruške Svete gore koji su u 14. i 15. veku u klisuri Crnice napravili monasi sa Sinaja i Atosa.

Zahvaljujući upornosti i mašti selo preduzimljivih Zabrežana, skriveno u proširenju klisure Crnice, sa 800 stanovnika u 150 kuća danas je međunarodno poznata atrakcija.

- Imamo veliki folklorni sabor, foto i slikarsku koloniju, pesničku koloniju, svakog vikenda dolazi bar dva autobusa planinara, često nam svraćaju ekskurzije, a obične izletnike više i ne brojimo. Imamo hiljade posetilaca godišnje. Sada održavamo i prvi viteški festival na Petrusu. Nešto od toga smo imali i ranije, ali tek je pisanje "Novosti" o našoj baštini pokrenulo lavinu interesovanja, jer je Srbija Srbima slabo poznata zemlja - kaže profesor Vladan Vučković, osnivač zabreškog Društva za negovanje tradicije, kulture i umetnosti "Petrus".

Pre pet godina, kada su reporteri "Novosti" prvi put došli, u Zabregu stvari su izgledale drugačije. Meštani, predvođeni društvom "Petrus", tada su sami bez institucionalne pomoći pokušavali, kako su znali i umeli, da sačuvaju dragocenu srednjovekovnu baštinu "Male svete gore" u klisuri Crnice!

Srednjovekovni manastir Namasija je ubrzano propadao i Zabrežani su sakupili novac da ga sami zaštite, jer institucije nisu reagovale na njihove molbe. Bili su zgranuti kada im je tadašnja uprava nadležnog zavoda za zaštitu spomenika zabranila da bilo šta rade, pod pretnjom krivične prijave!

- Tada ste preneli naš vapaj za pomoć i konstataciju da institucije zadužene za zaštitu baštine ne haju za naša upozorenja i molbe, iako tvrđava Petrus i svetinje Petruške Svete gore propadaju - kaže Vučković. - Posle objavljivanja teksta, zvali su iz opštine i pitali zašto sam to pričao za novine. Uzvratio sam pitanjem, da li sam nešto slagao, a odgovor je glasio: "Ma nisi, nego nije zgodno što si rekao javno". Dakle problem nije bio u problemu, nego što se o njemu govorilo.

Vrlo brzo se pokazalo da Zabrežani nisu dobijali pomoć iz banalnog razloga, jer se nije ni znalo šta čuvaju.

- Javili su nam se ljudi iz Ministarstva za kulturu i iz nove uprave kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su želeli da dođu i vide stanje na terenu - seća se Vučković. - Proveli smo ih po Petrusu i stazama petruških monaha i oni su ostali u čudu koliko smo se trudili da sačuvamo i prezentujemo naše nacionalne spomenike. Naša inicijativa i upornost su dali plodove i već godinama imamo odličnu saradnju, a sve više nam pomaže i cementara u Popovcu. Kada su u Beograd dolazile delegacije institucija EU koje se bave baštinom, nas su zvali u Narodnu skupštinu, da pričamo kako smo sačuvali Petrušku Svetu goru.

Grad Petrus je podignut na brdu gde su se od gvozdenog doba nalazila utvrđenja sa zadatkom sprečavanja invazija iz doline Morave. Reč je o jednoj od najvećih brdskih tvrđava srednjovekovne Srbije. Njeni ostaci na bregu iznad kopova cementare Popovac najbolje se vide na vladarskoj citadeli koju su prekopali divlji arheolozi, jer ovaj veliki grad nije ni potpuno istražen, niti je restaurisan i konzervisan. Prvo sigurno svedočanstvo o Petrusu je povelja cara Dušana koji poklanja "Petrušku pustinju" na upravu vlastelinu Vukoslavu i njegovim sinovima Držmanu i Crepu. Vukoslavići su od nesigurne krajiške oblasti stvorili bezbedan prostor gde su utočište našli monasi sinaiti koji obnavljaju i grade manastire i isposnice.