ISPUNJAVA SE ŽELJA GENIJA Potomci saglasni: Pupin da se vrati u Srbiju
INTENZIVIRALI su se pokušaji da se u saradnji sa državnim institucijama Sjedinjenih Američkih Država i direktnim potomcima Mihajla Idvorskog Pupina, zemni ostaci slavnog naučnika ekshumiraju sa groblja u Bronksu u Njujorku i dopreme u otadžbinu.
Tim činom bi Srbi i Srbija na najlepši način ispunili dug prema njemu, i želju velikog naučnika i rodoljuba, koju je zabeležio vladika Nikolaj Velimirović - da počiva u Srbiji.
Na tome intenzivno radi i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, što je pre dva dana potvrdio i ministar Ivica Dačić. Kako "Novosti" saznaju, uz Ministarstvo, na ostvarenju ove ideje umnogome se angažovala i akademik Radmila Milentijević iz Njujorka. Ona je pokrenula rad na istraživanju i pronalaženju svih direktnih naslednika Mihajla Pupina, jer je neophodna njihova saglasnost za ekshumaciju i prenošnjenje naučnikovih zemnih ostataka u Srbiju. Sa mnogima od njih je već kontaktirala i, kako saznajemo, svi su saglasni da se naučnikova želja konačno ispuni.
OD DUČIĆA DO SVECA
MNOGI velikani naše istorije preminuli su van otadžbine. Burni istorijski događaji odvojili su ih od zavičaja i Srbije, ali su im potom, a na osnovu njihovih želja, posmrtni ostaci vraćeni u domovinu. Zemni ostaci pesnika Rastka Petrovića preneti su u Beograd 1986, mošti vladike Nikolaja Velimirovića u manastir Lelić 1991, pisac i diplomata Jovan Dučić se vratio svom Trebinju 2000, a posmrtni ostaci pravnika i političara Slobodana Jovanovića vraćeni su u Srbiju decembra 2011.
Da bi saglasnost Pupinovih naslednika bila važan korak za dopremanje i sahranjivanje njegovih posmrtnih ostataka u Srbiji, "Novostima" je potvrđeno i u Ambasadi SAD u Beogradu. Na naše pitanje koliko su Ambasada i ambasador Entoni Godfri voljni i na koji način da pomognu realizaciji ove inicijative odgovorili su:
- To je naravno odluka koju je najbolje prepustiti porodici.
O želji Mihajla Pupina da bude sahranjen u Srbiji važne beleške sačuvao je i vladika Nikolaj Velimirović. On je zabeležio detalje razgovora sa Pupinovom ćerkom Varvarom Ivankom Vavom, kojoj je predočio ideju da posmrtni ostaci budu preneti iz Bronksa u Libertvil, gde su već počivali mnogi naši velikani koji su se upokojili u SAD. Ona je tada odbila ovu ideju, uz reči kako je "njen otac najviše želeo da posle smrti njegove kosti prenesu u Srbiju, koju je najviše voleo".
Usaglašenost svih Pupinovih naslednika neophodna je i zbog složene i rigorozne procedure u kojoj bi bio upućen zahtev vlastima Sjedinjenih Američkih Država gde je naučnik sahranjen.
U maju su "Novosti" već pisali o Dragomiru Deviću iz Zrenjanina, jednom od naslednika velikog naučnika. Dević je sa neskrivenim oduševljenjem reagovao na ovu ideju, uz reči:
- Iz sveg srca, sa ogromnim pijetetom, odmah bih potpisao svu neophodnu dokumentaciju da se zemni ostaci Mihajla Pupina iz SAD vrate u Srbiju! Srce mi je zaigralo kada sam saznao za ovu inicijativu, jer bi se tako napokon ostvarila želja genija iz Idvora, brata od strica mog čukundede. I moji rođaci u Švajcarskoj bi bez dvoumljenja dali saglasnost da se ova inicijativa sprovede u delo, jer znamo da je želeo da počiva u rodnoj grudi. Tako bi se posle 86 godina samovanja na groblju u Bronksu, konačno vratio u zavičaj - rekao je tada Dević.
Grob u Bronksu Foto Konzulat Srbije u Njujorku
Sećanje na Mihajla Pupina podrazumeva izuzetnu životnu priču. Iako poreklom iz omalenog sela Idvor, u Banatu, ovaj mladić raskošnog talenta odlazi u SAD, gde gradi karijeru koja ga dovodi na mesto profesora na Univerzitetu Kolumbija. Njegovi brojni pronalasci vezani su za oblast višestruke i bežične telegrafije, telefonije kao i rendgenologije.
Uz sve to, imao je vremena uz veliku patriotsku strast da pomaže otadžbini koju nikada nije zaboravio. Zbog toga je poneo titulu počasnog konzula Srbije u SAD, a bavio se ozbiljnim dobrotvornim radom. Rezimirajući sva svoja životna iskušenja i izazove napisao je autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka" koje je bilo motiv mnogim budućim naučnicima. Upravo za tu knjigu dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu.
Bio je član Srpske kraljevske akademije, Američke akademije nauka, a ostalo je zabeleženo da je čak na 18 univerziteta u svetu poneo titulu počasnog doktora.
VEROVAO U SNAGU SVOG NARODA
PUPIN je tokom Prvog svetskog rata kod bankara u Njujorku više puta založio sav svoj imetak, koji se sa pravima za patente procenjivao na više od 100 miliona sadašnjih dolara, da bi Kraljevina Srbija dobila ratne kredite. Budući da je bio vrlo cenjen u Americi, bankari su mu predočili da postoji velika verovatnoća da izgubi sve što ima, jer je Prvi svetski rat još trajao, a izbeglička srpska vlada i dalje nije bila u mogućnosti da ima svoj budžet. Na to je Mihajlo Pupin samouvereno i jasno odgovorio bankarima:
- Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja!
Vesti iz Rubrike