Želeo je da počiva u Srbiji: Pupinova praunuka za “Novosti” o čuvenom naučniku
MI, Srbi, koji smo na strani uspeli da privučemo pažnju stranog sveta na sebe, treba da govorimo o našem narodu kad god nam se za to ukaže prilika, jer ništa nije uzvišenije od čovekove ljubavi prema svemu onome što sačinjava srpski narod.
Foto: Tanjug
Ovim rečima svog pradede strica, čuvenog naučnika Mihajla Pupina, razgovor za "Novosti" počinje profesor sporta i fizičkog vaspitanja Justina Košćal Pupin, koja je više od decenije govorila o Srbima u svetu, a prošle godine se vratila u domovinu. Veruje da će na izborima kao kandidat na listi SPS-JS ući u Skupštinu Srbije kako bi se čuo "pupinovski glas".
KNjIGA ZA TRAMPA
NA nedavnoj promociji knjige Slobodana Kljakića "Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući" i otvaranju izložbe "Srpski dobrovoljci iz SAD - doprinos Pupina i Vilsona u mobilizaciji i Versajskom miru", Justina je primerak dela, čiji je uvodničar, uručila ambasadoru SAD Entoniju Godfriju, za predsednika SAD Donalda Trampa. Ona je u posveti napisala da je to poklon potomka Pupina, u ime tradicionalnog prijateljstva dvaju naroda, a Godfri je obećao da će knjiga biti poslata za Vašington i uručena Trampu.
Kako nam je rekla, slaže se da se zemni ostaci jednog od najuglednijih predstavnika našeg naroda prebace iz Njujorka u Srbiju, i da i on počiva baš tamo gde je želeo. Kako su "Novosti" pisale, akcije Ministarstva spoljnih poslova naše zemlje su se intenzivirale po ovom pitanju i tema se aktuelizovala.
- U Srbiju sam se iz Dubaija vratila na poziv ambasadorke dr Ljiljane Nikšić iz MSP kako bih doprinela obeležavanju stogodišnjice od kada se zavijorila srpska zastava na Beloj kući, što je bio rezultat prijateljstva Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudroa Vilsona. Potom sam se uključila i u obeležavanje stogodišnjice Versajskog mira, u kom je Mihajlo imao veliku ulogu - rekla nam je Justina Košćal Pupin. - Moj pradeda je bio najuticajniji lobista srpskih interesa u Americi svih vremena. On nije bio samo naučnik, bio je veliki rodoljub i humanista. Kada je bio u najvećem zamahu uspešne inovatorske karijere, potisnuo je sopstvene ambicije da bi se u punom kapacitetu stavio na raspolaganje sopstvenom narodu. To su bile sudbonosne godine za srpski narod, uoči aneksije Bosne i Hercegovine.
SRBIJA KAO MAJKA
JUSTINA je odrastala uz priče o čuvenom naučniku, a na našu molbu da izdvoji neki njegov savet koji bi mogao da posluži i u današnjim unutašnjim i globalnim okolnostima, kaže:
- Pupin se odnosio prema Srbiji s puno ljubavi i njegova poruka je da smo svi mi deca Srbije, koja treba da se odnose prema njoj kao prema svojoj majci. To bi bio savet koji bi mogao da posluži svima nama.
Naša sagovornica podseća na to da je prepustio dalje bavljenje naučnim radom studentima, koji su kasnije za taj rad dobili Nobelovu nagradu, tako stavljajući Srbiju na pijedestal, iznad svog ličnog napretka, ambicija, žrtvujući životne i profesionalne prioritete.
Justina Košćal Pupin Foto privatna arhiva
Sebi je kao glavni zadatak postavila obnavljanje odnosa SAD i Srbije, koji su, zahvaljujući Vilsonu i Pupinu, bili tradicionalno dobri, sve do devedesetih godina, kada su krenuli nizbrdo. Želi, takođe, da pomogne da se što više mladih vrati u našu zemlju.
Pupin sa Srbima u Ohaju 1920. godine Foto Vikipedija
- Pupin je sa Vilsonom, predsednikom SAD i prijateljem srpskog naroda, inicirao mobilizaciju američkih dobrovoljaca, koji su zajedno sa srpskim dobrovoljcima ustali protiv Austrougarske imperije. Mihajlo je stavio pod hipoteku celu imovinu da bi pribavio oružje. Kada su mu rekli: "Šta to radiš, Mihajlo, propašćeš!, odgovorio je: "Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja. Ko ne daje za svoju otadžbinu, ne zaslužuje da je ima" - zaključuje naša sagovornica.
PRIJATELjSTVO VRATITI NA STARE STAZE
AMBASADORKA Ljiljana Nikšić kaže da je cilj da se odnosi Srbije i SAD, posebno sada, kada nas čekaju pregovori sa Prištinom, vrate na stare staze.
- Za to su nam potrebni ljudi poput Justine, koja je prihvatila da se vrati u Srbiju. U našoj istoriji ima mnogo dokaza prijateljstva dvaju naroda, poput veza Vilsona i Pupina, poput Đorđa Šagića koji je bio učesnik Teksaške revolucije. Činjenjem ili nečinjenjem, dobri odnosi su se izgubili i sada ih opet gradimo - navodi Nikšićeva.