U "VUČJOJ JAZBINI" PLANIRANA FEDERACIJA SRBIJE I CRNE GORE: Susret Milana Nedića sa Hitlerom i Fon Ribentropom

U ranu jesen 1943, kad je glavna tema u nemačkim vojnim i političkim krugovima bilo iskrcavanje Angloamerikanaca na Jugoistoku, Nedić je postao za vojnog zapovednika Srbije, kao i za vojnog zapovednik celog Jugoistoka,  još  dragoceniji saradnik. Verovalo se, pri tom, da će upravo on moći da Srbiju, kao glavnu zemlju na Balkanu, održi u miru i spreči da u njoj nadvladaju partizani i pripadnici Mihailovićeve vojske.

Kao priznanje za sve što je dotle učinio za Nemačku, i da bi ga stimulisali za dalje angažovanje za nemačke interese kroz sprovođenje politike koja Nemačkoj odgovara, Nedić je, iako nikad stvarno prihvaćen kao pravi predsednik vlade, pozvan na razgovor sa Hitlerom i ministrom spoljnih poslova, Joahimom fon Ribentropom.

Da Nedića prime Hitler i Ribentrop, 19. septembra 1943, glavna zasluga pripadala je Hermanu Nojbaheru, koji je 24. avgusta 1943. bio imenovan za specijalnog opunomoćenika ministarstva spoljnih poslova (sa najvećim mogućim ovlašćenjima) i već tada imao gotov plan o stvaranju jedne „velikosrpske federacije“ u čiji bi sastav ušli Crna Gora i Sandžak. Pravi cilj tog plana bio je, da se postigne „dalekosežno smirivanje u srpskom prostoru“ i stvori mogućnost „da se pretežno nacionalnim snagama“ potisnu partizani iz Crne Gore. Hteo je Nojbaher, u suštini, a kako sam kaže, da stvori jedan „antikomunistički izolacioni blok koji bi sačinjavali velikosrpska federacija i Albanija između hrvatske i grčke teritorije“. Hitler se posebno dopala ideja o federaciji Srbija - Crna Gora, ali je smatrao da bi to moglo biti i opasno po nemačke interese u budućnosti. Rekao je, glasno razmišljajući, kako Nojbaher navodi u svojim memoarima, da Nemačka nikad ne bi smela da dopusti da jedan narod sa osećanjem za političku misiju postane premoćan. „A Srbi su, doslovno je kazao -jedan takav narod. Oni su pokazali da imaju veliku državotvornu snagu i ja imam ozbiljne razloge da ovaj narod naročito ne ohrabrujem u njegovim stremljenjima“.

KAKO JE I SAM Nedić izjavio,  razgovori koje je on vodio sa Ribentropom i Hitlerom nisu doneli ni izdaleka one rezultate koje je on očekivao, svakako i zbog Hitlerovog mišljenja o Srbima uopšte.

Ribentrop se pokazao naročito odbojnim. Za većinu Nedićevih predloga, više molbi nego predloga, on nije hteo ni da čuje. Hitler se, međutim, pokazao nešto predusretljivijim.

Pristao je, pored ostalog, da se pod stvarnu Nedićevu komandu najzad stave Srpska državna straža, vojska koju je on i formirao, a kojom je praktično komandovao SS-general Majsner (kao i Ljotićevim Srpskim dobrovoljačkim korpusom).

Opisujući kako su tekli njegovi razgovori sa Hitlerom i Fon Ribentropom, Nedić je na saslušanju u Beogradu rekao: „Prethodno me je primio Ribentrop, kome sam ponovio zahteve da se odredi dacija Srbije, da se ublaži režim Majsnerove policije i da se ukine odredba 1:100 i 1:50 (streljanje srpskih građana po ovom ključu za jednog ubijenog, odnosno ranjenog nemačkog vojnika) i da se interveniše kod susednih vlada da prestanu pokolji srpskog naroda i da se odobri sazivanje srpskog sabora. Pošto me je Ribentrop saslušao i pribeležio moje zahteve, on je o ovome referisao Hitleru, koji me je primio istog dana po podne i zadržao se sa mnom u razgovoru oko 20 minuta. Tom prilikom vikao je na mene tvrdeći da odredbu 100 za jedan ne treba ukinuti, već treba povećati na 1:1000. Naveo je i to - Srbi ako produže sa svojim buntovničkim metodama, da je spreman da uništi čitav narod“.

* * * * * * * * * * * * *

Hitler pokazuje prve znake slabljenja trećeg rajha

ZNA SE POUZDANO da je Hitler prihvatio predlog Hermana Nojbahera da se kvota od 100 Srba za jednog Nemca ukine krajem 1943. godine, kada ga je ovaj ubedio da bi time bile stvorene još veće šanse da on uspe u svojim namerama da stvori antikomunistički front i uz pomoć njega suzbije komunističku opasnost u Srbiji.

General Glez fon Horstenau o tome kaže: „Uoči Nove godine, firer je narodima Balkana dao lep poklon. U pitanju je novo uputstvo koje se tiče odmazdi i koje se odlikuje velikom umerenošću. Kad se samo setim naređenja za ubijanje iz proteklih vremena! Na strašno Bemeovo delo u Mačvi! Kako je samo Kunce,  u martu 1942, odahnuo pred Kajtelom i Jodlom, kada je na pitanje da li su valjano sprovedene rigorozne mere, mogao uz pomoć jedne tabele da dokaže da je ipak ubijeno 21.523 lica...“.

Ne skrivajući svoje zadovoljstvo zbog donesene odluke, general Horstenau je u svom dnevniku primetio, da se iza svega ipak ne vidi ništa drugo do — „samo znak slabosti“ Nemačke.  Na osnovu Hitlerovog prihvatanja Nojbaherovog predloga o ukidanju kvote lica koja su imala biti obavezno streljana za svakog ubijenog nemačkog vojnika, general feldmaršal Fon Vajks je, u svojstvu vojnog zapovednika Jugoistoka, 22. decembra 1943, izdao naredbu o novim merama odmazde i u njoj istakao da „do sada uobičajene kazne osvete i mere odmazde moraju ubuduće da nose obeležje novih političkih smernica“, s obzirom na to da je „firer naredio jedinstvenu akciju protiv komunističke opasnosti, za čije je političko rukovođenje odgovoran poslanik Nojbaher“.

KAO NEŠTO SASVIM  novo, u naredbi Fon Vajksa je rečeno, da „gubitke koji su nastali u borbi u osnovi ne (treba) svetiti“, a zatim, da se zabranjuje sprovođenje mera odmazdi na do tada praktikovani način - da se „posle jednog napada ili akta sabotaže vrše mere odmazde iz bliže okoline mesta u kome je počinjeno delo bez izbora ličnosti i naselja“, što je poljuljalo „poverenje u pravičnost okupacione sile“ i nagnalo „u šume i lojalni deo stanovništva“.

Za razliku od ranijih naređenja, u kojima se isticalo da se kao „odgovorna lica“, u slučaju da se pravi počinioci ne mogu pronaći, imaju smatrati komunisti i pripadnici pokreta Draže Mihailovića, u ovom novom naređenju rečeno je da su „odgovorna u prvom redu takva lica koja propovedaju komunizam“.

Pred saopštenje ove naredbe dogodila su se dva slučaja pogibije i ranjavanja većeg broja nemačkih policajaca u borbi sa partizanima u Srbiji  (18 nemačkih policajaca kod sela Stragari - 24. avgusta 1943, i  u selu Crkvice kod Leskovca - 1. septembra 1943). Šef  policije u Srbiji, SS- general Majsner postavio je zahtev da se za odmazdu strelja 1.000 Srba. Herman Nojbaher, međutim, najenergičnije se suprotstavio tom zahtevu, ističući da to nije u interesu novih političkih smernica u Srbiji, koje je Hitler naredio, a uz to da bi to nepovoljno delovalo na odnose sa Nedićem pred njegovu posetu Nemačkoj. Bilo je to prvi put da jedan visoki nacistički funkcioner spreči jednu masovnu odmazdu u Srbiji.