DETALJNA VREMENSKA PROGNOZA: Iza nas je najtoplija zima u istoriji merenja, a šta nas čeka ove godine otkriva meteorolog Sovilj

Očekuje se da će zima 2024/25. godine biti za oko +1 °C toplija, odnosno iznad normale koja je osmotrena tokom referentnog perioda 1991-2020. sa srednjom sezonskom temperaturom vazduha od 1 do 4 °C, pri čemu je procenjen broj mraznih dana u nižim predelima od 30 do 55, a broj ledenih dana od 5 do 15. Mrazni dani su oni tokom kojih je samo minimalna temperatura ispod 0 °C, a ledeni dani oni u kojima je temperatura tokom celog dana ispod 0 °C.

Prethodna zima najtoplija u istoriji merenja

Prethodna zima 2023/24. godine bila je najtoplija u istoriji merenja u Srbiji. Toplotni talasi registrovani su tokom sva tri zimska meseca, a 2. decembra 2023. prevaziđen je i apsolutni zimski maksimum temperature, kada je u Valjevu izmereno 25,6 °C. Osim u Valjevu, letnji dani usred zime registrovani su i u Kragujevcu i Kraljevu. Rekordno mali broj mraznih i ledenih dana zabeležen je u planinskim predelima. Najveće pozitivno odstupanje temperature (od čak +8 °C u odnosu na normalu) registrovano je u februaru 2024. godine, koji je, osim što je bio najtopliji, bio i najsušniji februar u istoriji merenja, što je, atipično, dovelo do povećanog iniciranja požara na otvorenom u našoj zemlji i u regionu.

Sveukupno, prethodna zima je bila za +3,9 °C toplija u odnosu na normalu. Ove godine je procenjeno pozitivno odstupanje od +1 °C, što znači da će zima 2024/2025. biti hladnija od prethodne, ali toplija u odnosu na zime iz druge polovine XX veka.

Za razliku od prethodne sušne zime, ove godine se prognozira prosečna količina padavina na nivou sezone od 110 do 160 mm u nižim predelima (odnosno od 170 do 220 mm na planinama).

U Srbiji se za sada ne prognoziraju meteorološki ekstremi (periodi sa izuzetno niskim ili visokim temperaturama, kao ni sa dugotrajno jakim padavinama). U nižim predelima  treba računati na prolaznu pojavu kratkotrajnog snega uz kraće zadržavanje na tlu (20. i 22. decembra). Slično, kratkotrajan sneg se u narednom periodu može očekivati u noći između petka i subote (20/21. december), kao i u ponedeljak (23. decembra).

- Najveća količina snega se ipak, tradicionalno, osmatra u planinskim oblastima u drugom delu zime. Najviše snega će i ove godine biti u planinskim delovima zemlje iznad 1500 m. U nižim predelima poslednji put su velike količine snega beležene februara 2012. godine, kada su tronedeljne padavine uz ekstremno niske temperature prouzrokovale i proglašavanje vanredne situacije. Takav scenario se za sada ne očekuje, a kako je RHMZ Srbije nadležna institucija države koja obavlja 24-časovni monitoring 7 dana u nedelji, 365 godišnje, u slučaju bilo kakve najave ili pojave opasnosti od ekstremnog događaja, svi subjekti sistema zaštite i spasavanja, kao i sami građani, svi će biti pravovremeno informisani i upozoreni - navodi meteorolog.

Kako se procenjuje, u planinskim oblastima snega će ove godine biti više u odnosu na prethodne zime.

- I sam početak sezone je optimističan kada su zimski sportovi u pitanju. Međutim, ne zaboravimo na tendencije opšteg porasta temperature, prema kojima se svake decenije "moramo popeti" za oko 100 m kako bismo propratili efekte klimatskih promena. To znači da će temperaturni uslovi koji vladaju danas na visinama oko 1500 m, za 10 godina biti reprezentativni za oblasti na visinama od 1600 m, za 20 godina na 1700 m itd... Budućnost skijanja je ugrožena, naročito u oblastima ispod 1500 m. Očekuje se i sve kraće trajanje skijaških sezona. Primera radi, ski-centar Kopaonik je na 1770 m nadmorske visine, ali je polazna tačka za žičare na oko 1050 m, što je daleko ispod navedene granice - ističe Sovilj.

Klimatološki prosek

Prema poslednjem klimatološki referentnom periodu (1991-2020), srednja minimalna temperatura za mesec decembar za područje Srbije iznosi od -3 do 0 °C, srednja maksimalna od 4 do 7 °C, a srednja dnevna temperatura od 0 do 3 °C. Prosečan broj mraznih dana (sa minimalnom temperaturom ispod 0 °C) je od 13 do 23, ledenih dana od 4 do 6 (u nižim predelima), dok prosečne količine padavina iznose od 40 do 70, a na planinama do 80 mm.

- Uprkos tome, sve češće se osmatraju godine u kojima ledeni dani na mnogim meteorološkim stanicama u potpunosti izostaju tokom decembra (kao na primer 2017, 2019 i 2020. godine), dok je najviše ledenih dana (od 13 do 18) zabeleženo 2001. i 2007. godine - kaže meteorolog.

Nova godina

Sneg i snežni pokrivač u Beogradu i u većini nižih predela tokom novogodišnje noći poslednji put su osmotreni na prelazu iz 2014. u 2015. godinu. Poslednjih godina sneg je izostao čak i na planinama zbog izuzetno visokih temperatura koje su registrovane za vreme novogodišnjih praznika.

- Nekada smo svaku treću Novu godinu dočekivali uz sneg. Najviše ga je bilo na prelazu iz 1953. u 1954. godinu (oko 30 cm), ali je prosečna visina ipak manja (8-9 cm). Poslednjih decenija primetan je trend smanjenja visine snežnog pokrivača koji je posledica sve toplijih zima. Nakon 2000. godine, sneg je osmotren samo tokom šest novogodišnjih noći (odnosno prilikom dočeka 2002, 2003, 2008, 2009, 2011. i 2015. godine sa prosečnom visinom od oko 5 cm, što je znatno manje u odnosu na statističke podatke iz druge polovine XX veka) - naveo je Sovilj.

Najhladniji 31. decembar u Beogradu zabeležen je 1923. godine (sa temperaturom od -16,5 °C ujutro do -7,3 °C u toku dana).

Najhladniji 1. januar u Beogradu zabeležen je 1891. godine (sa temperaturom od -16,6 °C ujutro do -7,2 °C u toku dana).

Najtopliji 31. decembar u Beogradu osmotren je 2009. i 2022. godine kada je izmereno 18,2 °C, dok je najtopliji 1. januar bio 2023. godine (18,5 °C).

Prosečna minimalna temperatura za period 31. 12 - 1. 1. u Beogradu iznosi od -1,9 do -1,5 °C, dok je srednja maksimalna vrednost +4,4 °C.

Božić

Najhladniji Božić u Beogradu: 7. januar 1888. godine, izmereno je -20,9 °C (nakon toga 7. januara 1947. godine izmereno je -20,3 °C).

Najtopliji Božić u Beogradu: 7. januar 2001. godine, izmereno je 20,7 °C.

Poslednji Božić sa snegom bio je 2019. godine kada je izmereno 15 cm snega. Nakon 2000. godine to je Božić sa najviše snega u Beogradu. Godine 2017. bilo je 3 cm, 2016. godine 6 cm, 2015. godine 4 cm, a u periodu od 2010. do 2014. za Božić nije osmotren snežni pokrivač.

„Ledeni Božić" u prethodnih 10 godina osmotren je 2019, 2017 (od -15 do -10 °C) i 2015. godine (kada je mraz bio umereniji).

BONUS VIDEO: "Zavolela sam očajanje, moje greške su veličanstvene" Srna Lango | Bindž | EP 24