MARKO MILJANOV I VALTAZAR BOGIŠIĆ O KRVNOJ OSVETI: Običaj koji je umalo istrebio Crnu Goru
KRVNU osvetu kao društvenu pojavu treba posmatrati kao proces u određenom istorijskom nastanku i prilagođavanju pravnim i socijalno-političkim uslovima.
Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Arhiv Crne Gore, Arhive cetinjskih muzeja, Vikipedija, Fejsbuk...
O krvnoj osveti, kao svojevrsnom samosudu, koji se pojavio još u doba bez pisanog prava i organizovane države, postoji bogata istorijsko-pravna, krivično-pravna, običajno-pravna, psihološka i druga literatura. Pri tome, prisutna su različita shvatanja prirode i karaktera tog običaja.
U SVOM istorijskom razvoju krvna osveta je bila prastari oblik deljenja pravde koji je vremenom doživeo evoluciju. Nastala je kao rezultat društvenih prilika i načina života. Njeno postojanje je u direktnoj vezi s tradicijom i nepostojanjem jake države, autoritativnog pravnog poretka i efikasnog sudstva. Bila je opšteprihvaćeni obrazac ponašanja i način preživljavanja u starim vremenima, ali i način zadovoljavanja pravde i zaštite od nasilja kako individualnog tako i kolektivnog. Naime, u starim zajednicama pojedinac je mogao biološki i socijalno opstati samo u okvirima grupe kojoj pripada, čiji je bio član i čiju je zaštitu uživao. Zato, napasti jednog člana grupe, značilo je napasti celu zajednicu koja je bila dužna da reaguje, jer je pojedinac bio nemoćan. S druge strane, takav opšteprihvaćeni način ponašanja ujedno je značio upozorenje drugima u slučaju kršenja određenih pravila ponašanja.